РУСКА ГРАМАТИКА

1- РУСКА АЗБУКА

А а аух а као у енглеској речи father

Б б бех б као у енглеској речи bat

В в вех в као у енглеској речи vet

Г г гех г као у енглеској речи go

Д д дех д као у енглеској речи dog

Е е јех је као у енглеској речи yes

Ё ё јо јо као у енглеској речи yoga

Ж ж ж ж као ж у речи „мера“

З з зех з као у речи „зоо“

И и и и као у енглеској речи see

Й й и краткоје ј као у енглеској речи boy

К к ках к као у енглеској речи kite

Л л ел л

М м ем м

Н н ен н

О о ох о као у енглеској речи more

П п пех п

Р р ер вибрантно или трепераво р

С с ес с

Т т тех т

У у у у као у енглеској речи boot

Ф ф еф ф

Х х ха као немачко х у речи Bach

Ц ц цех ц као у енглеској речи cats

Ч ч чех ч као у енглеској речи chair

Ш ш шах ш као у енглеској речи shoe

Щ щ шчах меко шч

Ъ ъ тврди знак нема звук (раздваја сугласник од слова е, ё, ю, я; сугласник стоји пре знака, а ова слова после њега)

Ы ы јери јединствени руски самогласник

Ь ь меки знак нема звук (омекшава сугласник испред себе. Такође раздваја сугласник од слова е, ё, ю, я, истовремено омекшавајући сугласник)

Э э ех е као у енглеској речи met

Ю ю ју ју као у енглеској речи you

Я я ја ја као у енглеској речи yard

2- РЕД РЕЧИ

1 Основни С + Г С + Г Я сплю. Ја спју́. Ја спавам.

2 Директни објекат С + Г + ДО С + Г + ДО Я читаю книгу. Ја чита́ју кни́гу. Читам књигу.

3 Индиректни објекат С + Г + датив + ДО С + Г + датив + ДО Я даю ему книгу. Ја дају́ ему́ кни́гу. Дајем му књигу.

4 Корисник радње С + для + особа + Г + ДО С + дља + особа + Г + ДО Я покупаю для него книгу. Ја покупа́ју дља него́ кни́гу. Купујем књигу за њега.

5 Заменица индиректног објекта С + Г + дативска заменица С + Г + дативска заменица Я помогаю ему. Ја помога́ју ему́. Помажем му.

6 Придев С + придев С + придев Эта книга большая. Ета кни́га балша́ја. Ова књига је велика.

7 Прилог С + прилог + Г С + прилог + Г Он быстро читает. Он бы́стро чита́јет. Он брзо чита.

8 Директни објекат + прилог С + Г + ДО + прилог С + Г + ДО + прилог Я быстро читаю эту книгу. Ја бы́стро чита́ју э́ту кни́гу. Брзо читам ову књигу.

9 Време С + време + Г С + време + Г Я сегодня работаю. Ја сего́дња рабо́тају. Данас радим.

10 Место С + Г + место С + Г + место Он живёт там. Он живјот там. Он живи тамо.

11 Предлошка фраза Именица + предлог + локација Именица + предлог + локација Книга на столе. Книга на столе́. Књига је на столу.

12 Директни објекат + локација С + Г + ДО + предлог + локација С + Г + ДО + предлог + локација Я кладу книгу на стол. Ја кладу́ кни́гу на стол. Стављам књигу на сто.

13 Одредница + именица Показна заменица + именица Показна заменица + именица Эта книга новая. Ета кни́га но́ваја. Ова књига је нова.

14 Одредница + придев + именица Одредница + придев + именица Одредница + придев + именица Эта большая книга новая. Ета балша́ја кни́га но́ваја. Ова велика књига је нова.

15 Број + именица Број + именица Број + именица Две книги новые. Две кни́ги но́выје. Две књиге су нове.

16 Везник Реченица + и/а/али + реченица Реченица + и/а/но + реченица Я читаю, а он пишет. Ја чита́ју, а он пи́шит. Ја читам, а он пише.

17 Везник + редослед Реченица + затим/потом + реченица Реченица + потом/затем + реченица Я читаю, потом он пишет. Ја чита́ју, потом он пи́шит. Ја читам, а затим он пише.

18 Презент пасива ДО + бити + пасивни партицип ДО + быт’ + пасивни партицип Эта книга читается. Ета кни́га чита́јетсја. Ова књига се чита.

19 Пасив + вршилац радње ДО + бити + пасивни партицип + инструментал ДО + быт’ + пасивни партицип + инструментал Эта книга читается им. Ета кни́га чита́јетсја им. Ову књигу он чита.

20 Пасив + индиректни објекат ДО + бити + пасивни партицип + датив ДО + быт’ + пасивни партицип + датив Книга была ему дана. Кни́га бы́ла ему́ да́на. Књига му је била дата.

21 Пасив + индиректни објекат + вршилац радње ДО + бити + пасивни партицип + датив + инструментал ДО + быт’ + пасивни партицип + датив + инструментал Книга была дана ученику учителем. Кни́га бы́ла да́на ученикý учи́телем. Књигу је ученику дао учитељ.

22 Пасив + прилог ДО + време + пасив ДО + време + пасив Эта книга сегодня читается. Ета кни́га сего́дња чита́јетсја. Ова књига се данас чита.

23 Пасив + место ДО + пасив + предлог + локација ДО + пасив + предлог + локација Книга была положена им на стол. Кни́га бы́ла положена́ им на стол. Он је ставио књигу на сто.

24 Пасив + вршилац радње + прилог ДО + време + пасив + инструментал ДО + време + пасив + инструментал Эта книга сегодня читается им. Ета кни́га сего́дња чита́јетсја им. Он данас чита ову књигу.

25 Пасив + индиректни објекат + вршилац радње + прилог ДО + време + пасив + датив + инструментал ДО + време + пасив + датив + инструментал Книга сегодня была дана ученику учителем. Кни́га сего́дња бы́ла да́на ученикý учи́телем. Учитељ је данас дао књигу ученику.

26 Перфекат пасива ДО + бити + пасивни партицип ДО + быт’ + пасивни партицип Эта книга была прочитана. Ета кни́га бы́ла прочи́тана. Ова књига је прочитана.

27 Перфекат + вршилац радње ДО + бити + пасивни партицип + инструментал ДО + быт’ + пасивни партицип + инструментал Эта книга была прочитана им. Ета кни́га бы́ла прочи́тана им. Он је прочитао ову књигу.

28 Будући пасив ДО + будуће време глагола бити + пасивни партицип ДО + бу́дет + пасивни партицип Эта книга будет прочитана. Ета кни́га бу́дет прочи́тана. Ова књига ће бити прочитана.

29 Будући пасив + вршилац радње ДО + будуће време глагола бити + пасивни партицип + инструментал ДО + бу́дет + пасивни партицип + инструментал Эта книга будет прочитана им. Ета кни́га бу́дет прочи́тана им. Он ће прочитати ову књигу.

30 Модални пасив ДО + должен + бити + пасивни партицип ДО + должэн + быт’ + пасивни партицип Эта книга должна быть прочитана. Ета кни́га должна́ быт’ прочи́тана. Ова књига мора бити прочитана.

31 Одрицање С + не + Г + ДО С + не + Г + ДО Я не читаю эту книгу. Ја не чита́ју э́ту кни́гу. Не читам ову књигу.

32 Негативни пасив ДО + не + пасив + инструментал ДО + не + пасив + инструментал Эта книга не читается им. Ета кни́га не чита́јетсја им. Он не чита ову књигу.

33 Питање са да/не С + Г + ДО + ? С + Г + ДО + ? Ты читаешь эту книгу? Ты чита́јеш э́ту кни́гу? Да ли читаш ову књигу?

34 Питање у пасиву ДО + пасив + инструментал + ? ДО + пасив + инструментал + ? Эта книга читается им? Ета кни́га чита́јетсја им? Да ли он чита ову књигу?

35 Питање о вршиоцу радње Ко + Г + ДО? Кто + Г + ДО? Кто читает эту книгу? Кто чита́јет э́ту кни́гу? Ко чита ову књигу?

36 Питање о индиректном објекту С + Г + датив + ДО? С + Г + датив + ДО? Кому ты даёшь эту книгу? Кому́ ты дајош э́ту кни́гу? Коме дајеш ову књигу?

37 Заповедни начин Заповедни начин + ДО Заповедни начин + ДО Читай эту книгу! Чита́ј э́ту кни́гу! Читај ову књигу!

38 Заповедни начин + индиректни објекат Заповедни начин + датив + ДО Заповедни начин + датив + ДО Дай ему эту книгу! Дај ему́ э́ту кни́гу! Дај му ову књигу!

39 Пасивна заповест Пусть + пасив Пуст’ + пасив Пусть эта книга будет прочитана! Пуст’ ета кни́га бу́дет прочи́тана! Нека ова књига буде прочитана!

40 Инфинитив Инфинитив Инфинитив Читать. Чита́т’. Читати.

41 Инфинитив + директни објекат Инфинитив + ДО Инфинитив + ДО Читать эту книгу. Чита́т’ э́ту кни́гу. Читати ову књигу.

42 Пасивни инфинитив бити + пасивни партицип быт’ + пасивни партицип Быть прочитанным. Быт’ прочи́танным. Бити прочитан.

43 Намера С + Г + чтобы + инфинитив С + Г + што́бы + инфинитив Я ем, чтобы играть. Ја јем, што́бы игра́т’. Једем да бих се играо.

44 Односна реченица Односна реченица + который + именица Односна реченица + кото́рый + именица Книга, которую я читаю, интересная. Кни́га, кото́рују ја чита́ју, интереснаја. Књига коју читам је занимљива.

45 Односна реченица у пасиву Пасив + который + именица Пасив + кото́рый + именица Книга, которая была прочитана им, интересная. Кни́га, кото́раја бы́ла прочи́тана им, интереснаја. Књига коју је он прочитао је занимљива.

46 Условна реченица Если + реченица, + реченица Јесли + реченица, + реченица Если у меня будет время, я буду читать. Јесли у мења бу́дет вре́мја, ја бу́ду чита́т’. Ако будем имао времена, читаћу.

47 Условна реченица + пасив Если + ДО + пасив, + реченица Јесли + ДО + пасив, + реченица Если эта книга будет прочитана им, он чему-нибудь научится. Јесли ета кни́га бу́дет прочи́тана им, он чему́-нибуд’ научи́тсја. Ако он прочита ову књигу, нешто ће научити.

48 Управни и неуправни говор С + сказать + что + реченица С + сказа́т’ + што + реченица Он говорит, что читает книгу. Он говори́т, што чита́јет кни́гу. Он каже да чита књигу.

49 Зависно питање С + спросить + лице у акузативу + ли + реченица С + спроси́т’ + лице у акузативу + ли + реченица Он спрашивает меня, читаю ли я книгу. Он спрашива́јет мења, чита́ју ли ја кни́гу. Он ме пита да ли читам књигу.

50 Пренета заповест С + сказать + датив + инфинитив С + сказа́т’ + датив + инфинитив Он сказал мне читать. Он сказа́л мне чита́т’. Рекао ми је да читам.

ПРИЛОЗИ:

1 Начин Прилог за начин + глагол / обично после глагола Я читаю книгу быстро. Ја чита́ју кни́гу бы́стро. Брзо читам књигу.

2 Место Прилог за место + глагол / обично пре или после глагола Я читаю книгу здесь. Ја чита́ју кни́гу здес’. Овде читам књигу.

3 Време Прилог за време + реченица / на почетку, у средини или на крају Вчера я прочитал книгу. Вчера́ ја прочи́тал кни́гу. Јуче сам прочитао књигу.

4 Учесталост Прилог учесталости + глагол / обично пре глагола Я часто читаю книги. Ја ча́сто чита́ју кни́ги. Често читам књиге.

5 Учесталост + бити Субјекат + прилог учесталости + бити + предикат Он всегда счастлив. Он всегда́ шчастлив. Он је увек срећан.

6 Учесталост + помоћни глагол Субјекат + помоћни глагол + прилог учесталости + глаголски партицип Я никогда его не видел. Ја никогда́ его не ви́дел. Никада га нисам видео.

7 Степен Прилог за степен + придев Это очень хорошо. Это о́чен’ харашо́. Ово је веома добро.

8 Степен + глагол Прилог за степен или интензитет + глагол Мне это очень нравится. Мне это о́чен’ нравитсја. Ово ми се веома свиђа.

9 Прилог за целу реченицу Прилог за целу реченицу + реченица / обично на почетку К счастью, я выиграл. К шчаст’ју, ја вы́играл. Срећом, победио сам.

10 Коментарски прилог Коментарски израз + реченица / обично на почетку Честно говоря, я не знаю. Честно говоря́, ја не зна́ју. Искрено говорећи, не знам.

11 Повезујући прилог Повезујући прилог + реченица / на почетку или између реченица Я устал. Однако, я продолжил работать. Ја устал. Однако, ја продолжил работа́т’. Био сам уморан; међутим, наставио сам да радим.

12 Правац Прилог за правац + глагол / обично пре или после глагола Он пошёл наружу. Он пошол нару́жу. Отишао је напоље.

13 Тачна учесталост каждый + именица за време + глагол Я хожу в школу каждый день. Ја хожу́ в школу ка́ждыј ден’. Идем у школу сваког дана.

14 Трајање в течение + временски израз + глагол / или два часа + глагол Я учился два часа. Ја учи́лсја два часа́. Учио сам два сата.

15 Намера чтобы + инфинитив или реченица Я иду туда чтобы учиться. Ја иду́ туда́ што́бы учи́т’сја. Идем тамо да учим.

ИНДИРЕКТНИ ОБЈЕКАТ:

1 Основни индиректни објекат С + Г + датив С + Г + датив Я помогаю другу. Ја помога́ју дру́гу. Помажем пријатељу.

2 Дати некоме нешто С + Г + ИО + ДО С + Г + ИО + ДО Я даю другу книгу. Ја дају́ дру́гу кни́гу. Дајем пријатељу књигу.

3 Рећи некоме нешто С + Г + ИО + ДО С + Г + ИО + ДО Я говорю другу правду. Ја говорју́ дру́гу правду. Говорим пријатељу истину.

4 Послати некоме нешто С + Г + ИО + ДО С + Г + ИО + ДО Я отправляю другу письмо. Ја отправља́ју дру́гу писмо́. Шаљем пријатељу писмо.

5 Показати некоме нешто С + Г + ИО + ДО С + Г + ИО + ДО Я показываю ему книгу. Ја пока́зывају ему́ кни́гу. Показујем му књигу.

6 Купити некоме нешто С + Г + ИО + ДО С + Г + ИО + ДО Я покупаю ему подарок. Ја покупа́ју ему́ пода́рок. Купујем му поклон.

7 Дати нешто некоме С + Г + ДО + ИО С + Г + ДО + ИО Я даю книгу другу. Ја дају́ кни́гу дру́гу. Дајем књигу пријатељу.

8 Дативска заменица С + Г + дативска заменица С + Г + дативска заменица Я помогаю ему. Ја помога́ју ему́. Помажем му.

9 Мушки род у дативу Именица + -у/-ју Именица + -у/-ју Я помогаю другу. Ја помога́ју дру́гу. Помажем пријатељу.

10 Женски род у дативу Именица + -е/-и Именица + -е/-и Я помогаю сестре. Ја помога́ју сестре́. Помажем сестри.

11 Средњи род у дативу Именица + -у/-ју Именица + -у/-ју Я подхожу к окну. Ја подходжу́ к окну́. Прилазим прозору.

12 Множина у дативу Именица + -ам/-јам Именица + -ам/-јам Я помогаю друзьям. Ја помога́ју друз’јам. Помажем пријатељима.

13 Датив са глаголом нравиться Датив + нравиться + субјекат Датив + нравит’сја + субјекат Мне нравится книга. Мне нра́витсја кни́га. Свиђа ми се књига.

14 Датив са инфинитивом Датив + инфинитив Датив + инфинитив Мне нужно работать. Мне ну́жно работа́т’. Морам да радим.

ГЕНИТИВ:

1 Поседовање / „од“ Ствар + власник у генитиву Ствар + власник у генитиву Книга брата. Кни́га бра́та. Братова књига / књига мог брата.

2 Власник уз именицу Генитив + именица Генитив + именица Машина отца. Маши́на отца́. Очев ауто.

3 Имати У + генитив + есть + именица У + генитив + јест’ + именица У меня есть дом. У мења јест’ дом. Имам кућу.

4 Немати У + генитив + нет + генитив У + генитив + нет + генитив У меня нет дома. У мења нет дома. Немам кућу.

5 Одсуство нет + генитив нет + генитив Нет времени. Нет времени. Нема времена.

6 Количина Количина + генитив Количина + генитив Два студента. Два студента. Два студента.

7 Нешто / количина нечега Реч за количину + генитив Реч за количину + генитив Много воды. Много воды. Много воде.

8 Партитив / нешто од нечега Генитив Генитив Выпить воды. Вы́пит’ воды́. Попити мало воде.

9 Из / изнутра из + генитив из + генитив Я из России. Ја из России. Ја сам из Русије.

10 Од неке особе от + генитив от + генитив Я получил письмо от друга. Ја получил пис’мо от дру́га. Добио сам писмо од пријатеља.

11 Са површине с + генитив с + генитив Я взял книгу со стола. Ја взјал кни́гу со стола́. Узео сам књигу са стола.

12 Без без + генитив без + генитив Я пью кофе без сахара. Ја п’ју ко́фе без сахара. Пијем кафу без шећера.

13 Пре / до до + генитив до + генитив До дома далеко. До дома далеко́. Кућа је далеко.

14 После после + генитив после + генитив После работы я отдыхаю. После рабо́ты ја отдыха́ју. Одмарам се после посла.

15 Близу около + генитив около + генитив Он живёт около школы. Он живјот около школы. Он живи близу школе.

16 Уместо вместо + генитив вместо + генитив Вместо кофе я пью чай. Вместо ко́фе ја п’ју чај. Уместо кафе пијем чај.

17 Због из-за + генитив из-за + генитив Из-за дождя я не вышел. Из-за дождја ја не вышел. Нисам изашао због кише.

18 Око / приближно около + генитив около + генитив Около пяти часов. Около пјати часов. Око пет сати.

Мушки род, именице које се завршавају на сугласник -а / -ја брат → брата брат → брата

Мушки род, именице на -й / -ь -я музей → музея музеј → музеја

Женски род, именице на -а -ы / -и книга → книги книга → книги

Женски род, именице на -я -и неделя → недели недјеља → недјељи

Женски род, именице на -ь -и ночь → ночи ноч’ → ночи

Средњи род, именице на -о -а окно → окна окно → окна

Средњи род, именице на -е -я море → моря море → морја

САМОСТАЛНИ ПРИСВОЈНИ ОБЛИЦИ:

Енглески Мушки род Женски род Средњи род Множина Транслитерација

мој мой моя моё мои мој, моја, мојо, мои

твој (једнина) твой твоя твоё твои твој, твоја, твојо, твоји

његов его его его его јего

њен её её её её јојо

наш наш наша наше наши наш, наша, наше, наши

ваш (множина / учтиво) ваш ваша ваше ваши ваш, ваша, ваше, ваши

њихов их их их их их

Это моя книга. Ето моја кни́га. Ово је моја књига.

Это моё письмо. Ето мојо пис’мо. Ово је моје писмо.

НАМЕРА У ПРОШЛОСТИ:

хтео је / намеравао је хотеть (прошло време) + инфинитив хотет’ (прошло време) + инфинитив Я хотел пойти. Хтео сам да одем.

планирао је да планировать (прошло време) + инфинитив плани́ровать (прошло време) + инфинитив Я планировал поехать. Планирао сам да отпутујем.

намеравао је да собираться (прошло време) + инфинитив собира́т’сја (прошло време) + инфинитив Я собирался уйти. Намеравао сам да одем.

спремао се да / само што није собираться (прошло време) + инфинитив собира́т’сја (прошло време) + инфинитив Я собирался выйти. Спремао сам се да изађем.

намеравао је / хтео је да намереваться (прошло време) + инфинитив намереват’сја (прошло време) + инфинитив Я намеревался позвонить. Намеравао сам да позовем.

требало је да должен был + инфинитив должэн был + инфинитив Я должен был прийти. Требало је да дођем.

би / намера из прошлог гледишта прошло време + что + будуће време прошло време + што + будуће време Он сказал, что придёт. Рекао је да ће доћи.

ја (мушки род) хотел хотел

ја (женски род) хотела хотела

ти (мушки род) хотел хотел

ти (женски род) хотела хотела

он хотел хотел

она хотела хотела

ми хотели хотели

ви (множина) хотели хотели

они хотели хотели

2- ИМЕНИЦЕ

ПАДЕЖИ:

Кратак увод: Падеж означава однос именице или заменице према другим елементима у реченици.

Номинатив/субјекат је именица или заменица која врши радњу (Пример: Ја једем јабуку, „ја“ је у номинативу).

Акузатив/директни објекат је именица или заменица на коју се радња врши (Пример: Ја једем јабуку, „јабука“ је у акузативу/директни објекат).

Датив/индиректни објекат је именица или заменица којој је радња намењена (Пример: Читам дечаку причу, „дечак“ је у дативу/индиректни објекат).

Генитив означава припадност именице или заменице, при чему је у средишту пажње сам предмет који некоме припада (Пример: Дечакова играчка. „Дечакова“ означава генитивни однос).

Инструментал је падеж именице или заменице која означава средство којим се нешто ради. Део је значења аблатива (Пример: Пишем оловком. „Оловка“ је у инструменталу).

Предлошки падеж је падеж именице која долази после предлога.

1- ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ ТВРДИМ СУГЛАСНИКОМ:

Номинатив: дом [дом] / дома [дома]

Акузатив: дом [дом]* / дома [дома]*

Генитив: дома [дома] / домов [домов]

Датив: дому [дому] / домам [домам]

Инструментал: домом (домом) / домами [домами]

Предлошки падеж: доме [доме] / домах [домах]

2- ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ НА -Й [-Ј]:

Номинатив: музей (музеј) / музеи (музеји)

Акузатив: музей (музеј) / музеи (музеји)

Генитив: музея (музеја) / музеев (музејев)

Датив: музею (музеју) / музеям (музејам)

Инструментал: музеем (музејем) / музеями (музејами)

Предлошки падеж: музее (музеје) / музеях (музејах)

3- ИМЕНИЦЕ МУШКОГ РОДА КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ НА -Ь:

Номинатив: словарь (словáрь) / словари (словари)

Акузатив: словарь (словáрь) / словари (словари)

Генитив: словаря (словáрја) / словарей (словáреј)

Датив: словарю (словáрју) / словарям (словáрјам)

Инструментал: словарём (словáрјом) / словарями (словáрјами)

Предлошки падеж: словаре (словáре) / словарях (словáрјах)

4- ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ НА -А [-А]

Номинатив: книга [книга] / книги [книги]

Акузатив: книгу [книгу] / книги* [книги*]

Генитив: книги [книги] / книг [книг]

Датив: книге [книге] / книгам [книгам]

Инструментал: книгой [книгој] / книгами [книгами]

Предлошки падеж: книге [книге] / книгах [книгах]

5- ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ НА -Я [-ЈА]:

Номинатив: земля (земља) / земли (земли)

Акузатив: землю (земљу) / земли (земли)

Генитив: земли (земли) / земель (земел)

Датив: земле (земле) / землям (земљам)

Инструментал: землёй (земљој) / землями (земљами)

Предлошки падеж: земле (земле) / землях (земљах)

6- ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ НА -Ь:

Номинатив: ночь (ноч)

Акузатив: ночь (ноч)

Генитив: ночи (ночи)

Датив: ночи (ночи)

Инструментал: ночью (ночју)

Предлошки падеж: ночи (ночи)

Тип деклинације 7

Именице средњег рода које се завршавају на -о

Примери:

окно (окно)

письмо (писмо)

Једнина

Падеж Облик

Номинатив окно (окно)

Акузатив окно (окно)

Генитив окна (окна)

Датив окну (окну)

Инструментал окном (окном)

Предлошки падеж окне (окне)

Множина

Падеж Облик

Номинатив окна (окна)

Акузатив окна (окна)

Генитив окон (окон)

Датив окнам (окнам)

Инструментал окнами (окнами)

Предлошки падеж окнах (окнах)

Тип деклинације 8

Именице средњег рода које се завршавају на -е

Примери:

море (море)

поле (поље)

Једнина

Падеж Облик

Номинатив море (море)

Акузатив море (море)

Генитив моря (морја)

Датив морю (морју)

Инструментал морем (морем)

Предлошки падеж море (море)

Множина

Падеж Облик

Номинатив моря (морја)

Акузатив моря (морја)

Генитив морей (мореј)

Датив морям (морјам)

Инструментал морями (морјами)

Предлошки падеж морях (морјах)

Тип деклинације 9

Именице средњег рода које се завршавају на -мя (неправилне)

Постоји само око 10 оваквих именица.

Примери:

имя (имја) – име

время (врјемја) – време

племя (племја) – племе

Пример: имя (имја)

Падеж Једнина Множина

Номинатив имя (имја) имена (имена)

Акузатив имя (имја) имена (имена)

Генитив имени (имени) имён (имјон)

Датив имени (имени) именам (именам)

Инструментал именем (именем) именами (именами)

Предлошки падеж имени (имени) именах (именах)

Тип деклинације 10

Именице мушког рода које се завршавају на -а/-я (мушког су рода, али се мењају као именице прве деклинације)

Ове именице су граматички мушког рода, иако се завршавају на -а или -я.

Примери:

папа (папа) – тата

дядя (дјадја) – ујак/стриц

дедушка (дедушка) – деда

юноша (јуноша) – младић

Пример: папа (папа)

Падеж Једнина Множина

Номинатив папа (папа) папы (папи)

Акузатив папу (папу)* пап (пап)*

Генитив папы (папи) пап (пап)

Датив папе (папе) папам (папам)

Инструментал папой (папој) папами (папами)

Предлошки падеж папе (папе) папах (папах)

*Пошто је папа (папа) жива именица, акузатив прати генитив:

Једнина: папу (папу) = генитив једнине

Множина: пап (пап) = генитив множине

Тип деклинације 11

Именице мушког рода које означавају жива бића

(Акузатив = генитив)

Пример: студент (студент) – студент

Падеж Једнина Множина

Номинатив студент (студент) студенты (студенти)

Акузатив студента (студента) студентов (студентов)

Генитив студента (студента) студентов (студентов)

Датив студенту (студенту) студентам (студентам)

Инструментал студентом (студентом) студентами (студентами)

Предлошки падеж студенте (студенте) студентах (студентах)

Обратите пажњу

Једина посебност је следећа:

Падеж Једнина Множина

Акузатив = генитив = генитив

Примери:

Я вижу студента.

Ја вижу студента.

Видим студента.

Я вижу студентов.

Ја вижу студентов.

Видим студенте.

Тип деклинације 12

Именице женског рода које означавају жива бића

Пример:

кошка (кошка) – мачка

Падеж Једнина Множина

Номинатив кошка (кошка) кошки (кошки)

Акузатив кошку (кошку) кошек (кошек)

Генитив кошки (кошки) кошек (кошек)

Датив кошке (кошке) кошкам (кошкам)

Инструментал кошкой (кошкој) кошками (кошками)

Предлошки падеж кошке (кошке) кошках (кошках)

Обратите пажњу

Посебан је само акузатив множине:

Падеж Облик

Акузатив множине кошек (кошек)

Генитив множине кошек (кошек)

Ови облици су исти јер именица означава живо биће.

Тип деклинације 13

Именице средњег рода које означавају жива бића

Пример:

животное (животноје) – животиња

Ова именица прати правилну деклинацију именица средњег рода на -е, али пошто означава живо биће, њен акузатив множине једнак је генитиву множине.

Падеж Једнина Множина

Номинатив животное (животноје) животные (животније)

Акузатив животное (животноје) животных (животних)

Генитив животного (животного) животных (животних)

Датив животному (животному) животным (животним)

Инструментал животным (животним) животными (животними)

Предлошки падеж животном (животном) животных (животних)

Обратите пажњу

Акузатив једнине исти је као номинатив:

Я вижу животное.

Ја вижу животноје.

Видим животињу.

Акузатив множине одговара генитиву множине:

Я вижу животных.

Ја вижу животних.

Видим животиње.

Тип деклинације 14

Именице са променама основе (непостојани самогласници)

Пример:

день (ден) – дан

Падеж Једнина Множина

Номинатив день (ден) дни (дни)

Акузатив день (ден) дни (дни)

Генитив дня (дња) дней (дњеј)

Датив дню (дњу) дням (дњам)

Инструментал днём (дњом) днями (дњами)

Предлошки падеж дне (дне) днях (дњах)

Обратите пажњу на промену основе:

день (ден)

дня (дња)

дню (дњу)

дней (дњеј)

Још један пример:

сон (сон) – сан

Падеж Једнина Множина

Номинатив сон (сон) сны (сни)

Акузатив сон (сон) сны (сни)

Генитив сна (сна) снов (снов)

Датив сну (сну) снам (снам)

Инструментал сном (сном) снами (снами)

Предлошки падеж сне (сне) снах (снах)

Тип деклинације 15

Множина са промењеном основом

Неке именице граде множину помоћу другачије основе.

Примери:

Једнина Множина

друг (друг) друзья (друзја)

брат (брат) братья (братја)

сын (син) сыновья (синовја)

муж (муж) мужья (мужја)

Пример: друг (друг)

Падеж Једнина Множина

Номинатив друг (друг) друзья (друзја)

Акузатив друга (друга) друзей (друзеј)

Генитив друга (друга) друзей (друзеј)

Датив другу (другу) друзьям (друзјам)

Инструментал другом (другом) друзьями (друзјами)

Предлошки падеж друге (друге) друзьях (друзјах)

Тип деклинације 16

Потпуно неправилне именице

Неке веома честе именице имају посебне основе за множину.

человек (человјек) – особа

Једнина Множина

человек (человјек) люди (људи)

ребёнок (ребјонок) – дете

Једнина Множина

ребёнок (ребјонок) дети (дети)

Ове облике множине једноставно треба запамтити.

Тип деклинације 17

Непроменљиве именице

Неке позајмљене именице никада не мењају облик.

Примери:

метро (метро)

кино (кино)

пальто (палто)

кофе (кофе) (традиционално мушког рода)

Падеж Једнина Множина

Номинатив метро (метро) метро (метро)

Акузатив метро (метро) метро (метро)

Генитив метро (метро) метро (метро)

Датив метро (метро) метро (метро)

Инструментал метро (метро) метро (метро)

Предлошки падеж метро (метро) метро (метро)

Само придеви, глаголи или бројеви који их окружују показују њихов граматички однос.

Образац 18

Именице са номинативом множине на -ья

Ове именице граде множину наставком -ья уместо уобичајених наставака.

Пример:

брат (брат) — брат

Падеж Једнина Множина

Номинатив брат (брат) братья (братја)

Акузатив* брата (брата) братьев (братјев)

Генитив брата (брата) братьев (братјев)

Датив брату (брату) братьям (братјам)

Инструментал братом (братом) братьями (братјами)

Предлошки падеж брате (брате) братьях (братјах)

*Код именица мушког рода које означавају жива бића, акузатив = генитив.

Остале именице у овој групи:

сын (син) → сыновья (синовја)

муж (муж) → мужья (мужја)

Образац 19

Именице са неправилним основама множине

Пример:

друг (друг) — пријатељ

Падеж Једнина Множина

Номинатив друг (друг) друзья (друзја)

Акузатив* друга (друга) друзей (друзеј)

Генитив друга (друга) друзей (друзеј)

Датив другу (другу) друзьям (друзјам)

Инструментал другом (другом) друзьями (друзјами)

Предлошки падеж друге (друге) друзьях (друзјах)

Обратите пажњу на то да се основа у множини мења из drug- у druz'-.

Образац 20

Суплетивна множина (потпуно другачије основе множине)

Ово су неке од најнеправилнијих именица у руском језику.

человек (человјек) — особа

Падеж Једнина Множина

Номинатив человек (человјек) люди (људи)

Акузатив* человека (человека) людей (људеј)

Генитив человека (человека) людей (људеј)

Датив человеку (человеку) людям (људјам)

Инструментал человеком (человеком) людьми (људми)

Предлошки падеж человеке (человеке) людях (људјах)

ребёнок (ребјонок) — дете

Падеж Једнина Множина

Номинатив ребёнок (ребјонок) дети (дети)

Акузатив* ребёнка (ребјонка) детей (детеј)

Генитив ребёнка (ребјонка) детей (детеј)

Датив ребёнку (ребјонку) детям (дјетјам)

Инструментал ребёнком (ребјонком) детьми (дјетми)

Предлошки падеж ребёнке (ребјонке) детях (дјетјах)

Образац 21

Непроменљиве именице

Ове именице не мењају облик по падежима.

Примери:

метро (метро) — метро

кино (кино) — биоскоп/филм

пальто (палто) — капут

Пример:

метро (метро)

Падеж Једнина Множина (ретко)

Номинатив метро (метро) метро (метро)

Акузатив метро (метро) метро (метро)

Генитив метро (метро) метро (метро)

Датив метро (метро) метро (метро)

Инструментал метро (метро) метро (метро)

Предлошки падеж метро (метро) метро (метро)

Образац 22

Презимена на -ов / -ев / -ин

Мењају се слично придевима.

Пример:

Иванов (Иванов)

Падеж Једнина

Номинатив Иванов (Иванов)

Акузатив* Иванова (Иванова)

Генитив Иванова (Иванова)

Датив Иванову (Иванову)

Инструментал Ивановым (Ивановим)

Предлошки падеж Иванове (Иванове)

*За мушку особу (живо биће).

Образац 23

Презимена која се завршавају на -ский

Пример:

Достоевский (Достојевскиј)

Падеж Једнина

Номинатив Достоевский (Достојевскиј)

Акузатив Достоевского (Достојевского)

Генитив Достоевского (Достојевского)

Датив Достоевскому (Достојевскому)

Инструментал Достоевским (Достојевским)

Предлошки падеж Достоевском (Достојевском)

Образац 24

Именице придевског типа

Неке именице се мењају као придеви јер су историјски настале од придева.

Пример:

животное (животноје) — животиња

Падеж Једнина

Номинатив животное (животноје)

Акузатив животное (животноје)

Генитив животного (животного)

Датив животному (животному)

Инструментал животным (животним)

Предлошки падеж животном (животном)

Иако животное значи „животиња“, има наставке сличне придевима јер је настало од придева.

Субјекат + глагол + индиректни објекат (датив) + директни објекат

Предмет + власник у генитиву

Некоме Субјекат + глагол + датив + акузатив Я даю другу книгу Ја дају другу книгу Дајем књигу свом пријатељу

Рећи некоме нешто Субјекат + говорить + датив + акузатив Я говорю другу правду Ја говорју другу правду Говорим свом пријатељу истину

Помоћи некоме Субјекат + помогать + датив Я помогаю другу Ја помогају другу Помажем свом пријатељу

Поседовање Предмет + власник у генитиву Книга брата Книга брата Братова књига / Књига брата

Имати У + генитив особе + есть + именица У меня есть дом У мења јест дом Имам кућу

Немати У + генитив особе + нет + именица у генитиву У меня нет дома У мења нет дома Немам кућу

Из (порекло/извор) из / от / с + генитив из России из России из Русије

Додатни реченични обрасци:

Значење Структура Пример на руском Транслитерација Превод

Послати нешто некоме Субјекат + глагол за слање + датив + акузатив Я отправляю другу письмо Ја отправљају другу писмо Шаљем писмо свом пријатељу

Показати нешто некоме Субјекат + показывать + датив + акузатив Я показываю другу фотографию Ја показывају другу фотографију Показујем фотографију свом пријатељу

Објаснити нешто некоме Субјекат + объяснять + датив + акузатив Я объясняю студенту правило Ја објасњају студенту правило Објашњавам правило студенту

Написати нешто некоме Субјекат + писать + датив + акузатив Я пишу маме письмо Ја пишу маме писмо Пишем писмо својој мајци

Купити нешто некоме Субјекат + покупать + датив + акузатив Я покупаю брату подарок Ја покупају брату подарoк Купујем поклон свом брату

3- ПРИДЕВИ:

Мушки род -ый / -ий / -ой -ый / -ий / -ой новый (новый) — нов

Женски род -ая / -яя -ая / -яя новая (новая) — нова

Средњи род -ое / -ее -ое / -ее новое (новое) — ново

Множина -ые / -ие -ые / -ие новые (новые) — нови

Придеви се слажу са именицама исти род, број и падеж прилагательное согласуется с существительным новый дом (новый дом) — нова кућа

Предикативни придев кратки облик краткая форма дом красив (дом красив) — кућа је лепа

Компаратив -ее / более + придев -ее / более + придев красивее (красивее) — лепши; более красивый (более красивый) — лепши

Суперлатив самый / -ейший самый / -ейший самый красивый (самый красивый) — најлепши; красивейший (красивейший) — најлепши

Пример: занят (занят) = заузет

Род Руски Транслитерација Превод

Мушки род Он занят Он занят Он је заузет

Женски род Она занята Она занята Она је заузета

Средњи род Оно занято Оно занято Оно је заузето

Множина Они заняты Они заняты Они су заузети

1. Тврда промена придева (-ый / -ая / -ое)

Пример:

новый (новый) = нов

Мушки род, једнина

новый дом (новый дом) = нова кућа

Падеж Руски Транслитерација Значење

Номинатив новый новый нов

Генитив нового нового новог

Датив новому новому новом

Акузатив (живо) нового нового новог (особа)

Акузатив (неживо) новый новый нов (предмет)

Инструментал новым новым са новим

Предлошки падеж новом новом о новом / у новом

Пример:

нового дома

нового дома

= нове куће

Женски род, једнина

новая машина (новая машина) = нови аутомобил

Падеж Руски Транслитерација Значење

Номинатив новая новая нова

Генитив новой новой нове

Датив новой новой новој

Акузатив новую новую нову

Инструментал новой / новою новой / новою са новом

Предлошки падеж новой новой о новој / у новој

Пример:

новую машину

новую машину

= нови аутомобил (објекат)

Средњи род, једнина

новое окно (новое окно) = нови прозор

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новое новое

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив новое новое

Инструментал новым новым

Предлошки падеж новом новом

Множина

новые дома (новые дома) = нове куће

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новые новые

Генитив новых новых

Датив новым новым

Акузатив новые / новых новые / новых

Инструментал новыми новыми

Предлошки падеж новых новых

2. Мека промена придева (-ий / -яя / -ее)

Пример:

синий (синий) = плав

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синий синий

Генитив синего синего

Датив синему синему

Акузатив, живо синего синего

Акузатив, неживо синий синий

Инструментал синим синим

Предлошки падеж синем синем

Женски род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синяя синяя

Генитив синей синей

Датив синей синей

Акузатив синюю синюю

Инструментал синей синей

Предлошки падеж синей синей

Средњи род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синее синее

Генитив синего синего

Датив синему синему

Акузатив синее синее

Инструментал синим синим

Предлошки падеж синем синем

Множина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синие синие

Генитив синих синих

Датив синим синим

Акузатив синие / синих синие / синих

Инструментал синими синими

Предлошки падеж синих синих

Промена 3 — Придеви који се завршавају на -ой

Пример:

большой (бољшој) = велики

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большой бољшој

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Акузатив (живо) большого бољшого

Акузатив (неживо) большой бољшој

Инструментал большим бољшим

Предлошки падеж большом бољшом

Пример:

большой дом

бољшој дом

= велика кућа

Женски род, једнина

большая (бољшаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большая бољшаја

Генитив большой бољшој

Датив большой бољшој

Акузатив большую бољшују

Инструментал большой бољшој

Предлошки падеж большой бољшој

Средњи род, једнина

большое (бољшоје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большое бољшоје

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Акузатив большое бољшоје

Инструментал большим бољшим

Предлошки падеж большом бољшом

Множина

большие (бољшије)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большие бољшије

Генитив больших бољших

Датив большим бољшим

Акузатив (неживо) большие бољшије

Акузатив (живо) больших бољших

Инструментал большими бољшими

Предлошки падеж больших бољших

Промена 4 — Придеви који се завршавају на -ний / -ний

Пример:

летний (летњиј) = летњи

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив летний летњиј

Генитив летнего летњего

Датив летнему летњему

Акузатив летний / летнего летњиј / летњего

Инструментал летним летњим

Предлошки падеж летнем летњем

Женски род

летняя (летњаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив летняя летњаја

Генитив летней летњеј

Датив летней летњеј

Акузатив летнюю летњују

Инструментал летней летњеј

Предлошки падеж летней летњеј

Средњи род

летнее (летњеје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив летнее летњеје

Генитив летнего летњего

Датив летнему летњему

Акузатив летнее летњеје

Инструментал летним летњим

Предлошки падеж летнем летњем

Множина

летние (летније)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив летние летније

Генитив летних летњих

Датив летним летњим

Акузатив летние / летних летније / летњих

Инструментал летними летњими

Предлошки падеж летних летњих

Промена 5 — Придеви који се завршавају на -кий

Пример:

русский (рускиј) = руски

Напомена:

Правопис се мења:

к → ч испред неких наставака.

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русский рускиј

Генитив русского руского

Датив русскому рускому

Акузатив русский / русского рускиј / руского

Инструментал русским руским

Предлошки падеж русском руском

Женски род

русская (рускаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русская рускаја

Генитив русской руској

Датив русской руској

Акузатив русскую рускују

Инструментал русской руској

Предлошки падеж русской руској

Средњи род

русское (рускоје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русское рускоје

Генитив русского руского

Датив русскому рускому

Акузатив русское рускоје

Инструментал русским руским

Предлошки падеж русском руском

Множина

русские (рускије)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русские рускије

Генитив русских руских

Датив русским руским

Акузатив русские / русских рускије / руских

Инструментал русскими рускими

Предлошки падеж русских руских

Промена 6 — Придеви који се завршавају на -гий / -кий / -хий

Основа се мења: г → ж, к → ч, х → ш испред неких наставака

Пример:

строгий (строгиј) = строг

Основа:

строг-

Промена:

г → ж

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив строгий строгиј

Генитив строгого строго / строго-го

Датив строгому строгому

Акузатив, живо строгого строго-го

Акузатив, неживо строгий строгиј

Инструментал строгим строгоим / строгим

Предлошки падеж строгом строгом

Женски род

строгая (строгаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив строгая строгаја

Генитив строгой строгој

Датив строгой строгој

Акузатив строгую строгују

Инструментал строгой строгој

Предлошки падеж строгой строгој

Средњи род

строгое (строгоје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив строгое строгоје

Генитив строгого строгого

Датив строгому строгому

Акузатив строгое строгоје

Инструментал строгим строгим

Предлошки падеж строгом строгом

Множина

строгие (строгије)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив строгие строгије

Генитив строгих строгих

Датив строгим строгим

Акузатив строгие / строгих строгије / строгих

Инструментал строгими строгими

Предлошки падеж строгих строгих

Промена 7 — Придеви који се завршавају на -чий

Пример:

горячий (горјачиј) = врућ

Основа:

горяч-

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив горячий горјачиј

Генитив горячего горјачего

Датив горячему горјачему

Акузатив горячий / горячего горјачиј / горјачего

Инструментал горячим горјачим

Предлошки падеж горячем горјачем

Женски род

горячая (горјачаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив горячая горјачаја

Генитив горячей горјачеј

Датив горячей горјачеј

Акузатив горячую горјачују

Инструментал горячей горјачеј

Предлошки падеж горячей горјачеј

Средњи род

горячее (горјачеје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив горячее горјачеје

Генитив горячего горјачего

Датив горячему горјачему

Акузатив горячее горјачеје

Инструментал горячим горјачим

Предлошки падеж горячем горјачем

Множина

горячие (горјачије)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив горячие горјачије

Генитив горячих горјачих

Датив горячим горјачим

Акузатив горячие / горячих горјачије / горјачих

Инструментал горячими горјачими

Предлошки падеж горячих горјачих

Промена 8 — Придеви који се завршавају на -шний

Пример:

домашний (домашњиј) = кућни / домаћи

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив домашний домашњиј

Генитив домашнего домашњего

Датив домашнему домашњему

Акузатив домашний / домашнего домашњиј / домашњего

Инструментал домашним домашњим

Предлошки падеж домашнем домашњем

Женски род

домашняя (домашњаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив домашняя домашњаја

Генитив домашней домашњеј

Датив домашней домашњеј

Акузатив домашнюю домашњују

Инструментал домашней домашњеј

Предлошки падеж домашней домашњеј

Средњи род

домашнее (домашњеје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив домашнее домашњеје

Генитив домашнего домашњего

Датив домашнему домашњему

Акузатив домашнее домашњеје

Инструментал домашним домашњим

Предлошки падеж домашнем домашњем

Множина

домашние (домашније)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив домашние домашније

Генитив домашних домашњих

Датив домашним домашњим

Акузатив домашние / домашних домашније / домашњих

Инструментал домашними домашњими

Предлошки падеж домашних домашњих

Промена 9 — Присвојни придеви (-ин, -ов, -ев)

Они значе:

нечији / од некога

нешто што некоме припада

Примери:

мамин (мамин) = мајчин

отцов (отцов) = очев

Петров (Петров) = Петров

Пример:

мамин (мамин) = мајчин

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мамин мамин

Генитив маминого маминого

Датив маминому маминому

Акузатив мамин / маминого мамин / маминого

Инструментал маминым маминым

Предлошки падеж мамином мамином

Промена 10 — Придеви који се завршавају на -ний после самогласника

Пример:

синий (синиј) = плав

Ово је образац меке промене придева.

Основа:

син-

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синий синиј

Генитив синего синего

Датив синему синему

Акузатив, живо синего синего

Акузатив, неживо синий синиј

Инструментал синим синим

Предлошки падеж синем синем

Женски род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синяя синаја

Генитив синей синеј

Датив синей синеј

Акузатив синюю синују

Инструментал синей синеј

Предлошки падеж синей синеј

Множина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синие синије

Генитив синих синих

Датив синим синим

Акузатив синие / синих синије / синих

Инструментал синими синими

Предлошки падеж синих синих

Промена 11 — Придеви који се завршавају на -ой са нагласком на наставку

Пример:

молодой (молодој) = млад

Важно:

Нагласак остаје на -ой.

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив молодой молодој

Генитив молодого молодого

Датив молодому молодому

Акузатив молодой / молодого молодој / молодого

Инструментал молодым молодым

Предлошки падеж молодом молодом

Женски род

молодая (молодаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив молодая молодаја

Генитив молодой молодој

Датив молодой молодој

Акузатив молодую молодују

Инструментал молодой молодој

Предлошки падеж молодой молодој

Средњи род

молодое (молодоје)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив молодое молодоје

Генитив молодого молодого

Датив молодому молодому

Акузатив молодое молодоје

Инструментал молодым молодым

Предлошки падеж молодом молодом

Промена 12 — Придеви који се завршавају на -тельный

Пример:

питательный (питатељный) = хранљив

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив питательный питатељный

Генитив питательного питатељного

Датив питательному питатељному

Акузатив питательный / питательного питатељный / питатељного

Инструментал питательным питатељным

Предлошки падеж питательном питатељном

Женски род

питательная (питатељнаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив питательная питатељнаја

Генитив питательной питатељној

Датив питательной питатељној

Акузатив питательную питатељнују

Инструментал питательной питатељној

Предлошки падеж питательной питатељној

Множина

питательные (питатељные)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив питательные питатељные

Генитив питательных питатељных

Датив питательным питатељным

Акузатив питательные / питательных питатељные / питатељных

Инструментал питательными питатељными

Предлошки падеж питательных питатељных

Промена 13 — Придеви који се завршавају на -ственный

Пример:

общественный (обшчественный) = јавни / друштвени

Основа:

общественн-

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив общественный обшчественный

Генитив общественного обшчественного

Датив общественному обшчественному

Акузатив общественный / общественного обшчественный / обшчественного

Инструментал общественным обшчественным

Предлошки падеж общественном обшчественном

Промена 14 — Придеви који се завршавају на -овой / -евый

Пример:

деловой (деловој) = пословни / професионални

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив деловой деловој

Генитив делового делового

Датив деловому деловому

Акузатив деловой / делового деловој / делового

Инструментал деловым деловым

Предлошки падеж деловом деловом

Промена 15 — Придеви који се завршавају на -ий и потичу од именица

Пример:

зимний (зимниј) = зимски

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив зимний зимниј

Генитив зимнего зимнего

Датив зимнему зимнему

Акузатив зимний / зимнего зимниј / зимнего

Инструментал зимним зимним

Предлошки падеж зимнем зимнем

Женски род

зимняя (зимњаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив зимняя зимњаја

Генитив зимней зимњеј

Датив зимней зимњеј

Акузатив зимнюю зимњују

Инструментал зимней зимњеј

Предлошки падеж зимней зимњеј

Промена 16 — Придеви који се завршавају на -зкий

Пример:

низкий (низкиј) = низак

Промена правописа:

к → ч у неким облицима

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив низкий низкиј

Генитив низкого низкого

Датив низкому низкому

Акузатив, живо низкого низкого

Акузатив, неживо низкий низкиј

Инструментал низким низким

Предлошки падеж низком низком

Женски род

низкая (низкаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив низкая низкаја

Генитив низкой низкој

Датив низкой низкој

Акузатив низкую низкују

Инструментал низкой низкој

Предлошки падеж низкой низкој

Множина

низкие (низкије)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив низкие низкије

Генитив низких низких

Датив низким низким

Акузатив низкие / низких низкије / низких

Инструментал низкими низкими

Предлошки падеж низких низких

Промена 17 — Придеви који се завршавају на -гий

Пример:

дорогой (дорогој) = скуп / драг

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дорогой дорогој

Генитив дорогого дорогого

Датив дорогому дорогому

Акузатив дорогой / дорогого дорогој / дорогого

Инструментал дорогим дорогим

Предлошки падеж дорогом дорогом

Женски род

дорогая (дорогаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дорогая дорогаја

Генитив дорогой дорогој

Датив дорогой дорогој

Акузатив дорогую дорогују

Инструментал дорогой дорогој

Предлошки падеж дорогой дорогој

Промена 18 — Придеви који се завршавају на -хой

Пример:

плохой (плохој) = лош

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив плохой плохој

Генитив плохого плохого

Датив плохому плохому

Акузатив плохой / плохого плохој / плохого

Инструментал плохим плохим

Предлошки падеж плохом плохом

Промена 19 — Придеви који се завршавају на -ивый / -чивый

Пример:

красивый (красивый) = леп

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив красивый красивый

Генитив красивого красивого

Датив красивому красивому

Акузатив красивый / красивого красивый / красивого

Инструментал красивым красивым

Предлошки падеж красивом красивом

Промена 20 — Придеви који се завршавају на -оватый

Значење:

„помало / прилично“

Пример:

слабоватый (слабоватый) = помало слаб

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив слабоватый слабоватый

Генитив слабоватого слабоватого

Датив слабоватому слабоватому

Акузатив слабоватый / слабоватого слабоватый / слабоватого

Инструментал слабоватым слабоватым

Предлошки падеж слабоватом слабоватом

Промена 21 — Придеви који се завршавају на -енький

Значење:

мали / одмила

Пример:

маленький (маленкиј) = мали

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив маленький маленкиј

Генитив маленького маленкого

Датив маленькому маленкому

Акузатив маленький / маленького маленкиј / маленкого

Инструментал маленьким маленким

Предлошки падеж маленьком маленком

Женски род

маленькая (маленкаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив маленькая маленкаја

Генитив маленькой маленкој

Датив маленькой маленкој

Акузатив маленькую маленкују

Инструментал маленькой маленкој

Предлошки падеж маленькой маленкој

Промена 22 — Придеви који се завршавају на -оватый / -еватый

Пример:

синеватый (синеватый) = плавкаст

Образац:

Падеж Наставак

Мушки род, номинатив -ый

Генитив -ого

Датив -ому

Инструментал -ым

Предлошки падеж -ом

Промена 23 — Придеви који се завршавају на -истый

Пример:

чистый (чистый) = чист

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чистый чистый

Генитив чистого чистого

Датив чистому чистому

Акузатив чистый / чистого чистый / чистого

Инструментал чистым чистым

Предлошки падеж чистом чистом

Промена 24 — Придеви који се завршавају на -енный

Пример:

современный (современный) = модеран

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив современный современный

Генитив современного современного

Датив современному современному

Инструментал современным современным

Предлошки падеж современном современном

Промена 25 — Придеви који се завршавају на -альный

Пример:

национальный (национальный) = национални

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив национальный национальный

Генитив национального национального

Датив национальному национальному

Инструментал национальным национальным

Предлошки падеж национальном национальном

Промена 26 — Придеви који се завршавају на -ский

Пример:

английский (англијскиј) = енглески

Образац:

Мушки род: -ский

Женски род: -ская

Средњи род: -ское

Множина: -ские

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив английский англијскиј

Генитив английского англијского

Датив английскому англијскому

Акузатив английский / английского англијскиј / англијского

Инструментал английским англијским

Предлошки падеж английском англијском

Женски род

английская (англијскаја)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив английская англијскаја

Генитив английской англијској

Датив английской англијској

Акузатив английскую англијскују

Инструментал английской англијској

Предлошки падеж английской англијској

Множина

английские (англијскије)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив английские англијскије

Генитив английских англијских

Датив английским англијским

Акузатив английские / английских англијскије / англијских

Инструментал английскими англијскими

Предлошки падеж английских англијских

Промена 27 — Придеви који се завршавају на -цкий

Пример:

детский (детскиј) = дечји

Правопис:

цк → цк (без промене)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив детский детскиј

Генитив детского детского

Датив детскому детскому

Инструментал детским детским

Предлошки падеж детском детском

Промена 28 — Придеви који се завршавају на -овой

Пример:

садовый (садовый) = баштенски

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив садовый садовый

Генитив садового садового

Датив садовому садовому

Акузатив садовый / садового садовый / садового

Инструментал садовым садовым

Предлошки падеж садовом садовом

Промена 29 — Придеви који се завршавају на -евый

Пример:

синеватый / боевой

Пример:

боевой (бојевој) = борбени / ратни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив боевой бојевој

Генитив боевого бојевого

Датив боевому бојевому

Инструментал боевым боевым

Предлошки падеж боевом боевом

Промена 30 — Придеви који се завршавају на -ный

Пример:

важный (важный) = важан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив важный важный

Генитив важного важного

Датив важному важному

Акузатив важный / важного важный / важного

Инструментал важным важным

Предлошки падеж важном важном

Промена 31 — Придеви који се завршавају на -очный

Пример:

точный (точниј) = тачан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив точный точниј

Генитив точного точного

Датив точному точному

Инструментал точным точним

Предложни падеж точном точном

Промена 32 — Придеви који се завршавају на -овой / -овый са нагласком

Пример:

новый (новиј) = нов

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 33 — Пасивни партиципски придеви који се завршавају на -нный

Пример:

сделанный (сделаниј) = урађен/направљен

Творба:

глаголска основа + -нный

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сделанный сделаниј

Генитив сделанного сделанного

Датив сделанному сделанному

Инструментал сделанным сделанним

Предложни падеж сделанном сделанном

Пример:

сделанная работа

сделанаја работа

= завршен посао

Промена 34 — Пасивни партиципи који се завршавају на -тый

Пример:

открытый (откритij) = отворен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив открытый откритиј

Генитив открытого откритого

Датив открытому откритому

Инструментал открытым откритим

Предложни падеж открытом откритом

Промена 35 — Активни партиципи који се завршавају на -ющий / -ящий

Пример:

читающий (читајушчиј) = онај који чита

Творба:

глаголска основа + -ющий/-ящий

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив читающий читајушчиј

Генитив читающего читајушчего

Датив читающему читајушчему

Инструментал читающим читајушчим

Предложни падеж читающем читајушчем

Промена 36 — Придеви који се завршавају на -ущий / -ащий

Активни партиципи садашњег времена

Пример:

работающий (работајушчиј) = онај који ради

Творба:

глаголска основа + -ющий/-ящий

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив работающий работајушчиј

Генитив работающего работајушчего

Датив работающему работајушчему

Акузатив за жива бића работающего работајушчего

Инструментал работающим работајушчим

Предложни падеж работающем работајушчем

Промена 37 — Активни партиципи прошлог времена на -вший

Пример:

читавший (читавшиј) = који је читао / прочитавши

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив читавший читавшиј

Генитив читавшего читавшего

Датив читавшему читавшему

Акузатив читавшего читавшего

Инструментал читавшим читавшим

Предложни падеж читавшем читавшем

Промена 38 — Пасивни партиципи на -имый

Пример:

любимый (љубимиј) = вољен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив любимый љубимиј

Генитив любимого љубимого

Датив любимому љубимому

Акузатив любимый / любимого љубимиј / љубимого

Инструментал любимым љубимим

Предложни падеж любимом љубимом

Промена 39 — Пасивни партиципи на -аемый / -яемый

Пример:

читаемый (читајемиј) = читљив / који се чита

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив читаемый читајемиј

Генитив читаемого читајемого

Датив читаемому читајемому

Инструментал читаемым читајемим

Предложни падеж читаемом читајемом

Промена 40 — Придеви који се завршавају на -ский и означавају порекло из земаља

Пример:

русский (рускиј) = руски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русский рускиј

Генитив русского руского

Датив русскому рускому

Инструментал русским руским

Предложни падеж русском руском

Промена 41 — Придеви који се завршавају на -чий

Пример:

горячий (горјачиј) = врућ

Правопис:

Ч остаје меко.

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив горячий горјачиј

Генитив горячего горјачего

Датив горячему горјачему

Инструментал горячим горјачим

Предложни падеж горячем горјачем

Промена 42 — Придеви који се завршавају на -жий

Пример:

рыжий (рижиј) = риђ / црвенокос

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив рыжий рижиј

Генитив рыжего рижего

Датив рыжему рижему

Инструментал рыжим рижим

Предложни падеж рыжем рижем

Промена 43 — Придеви који се завршавају на -ший

Пример:

бывший (бившиј) = бивши

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив бывший бившиј

Генитив бывшего бившего

Датив бывшему бившему

Инструментал бывшим бившим

Предложни падеж бывшем бившем

Промена 44 — Присвојни придеви на -овой

Пример:

отцовый (отцовij) = очев

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив отцов отцов

Генитив отцова отцова

Датив отцову отцову

Инструментал отцовым отцовим

Предложни падеж отцовом отцовом

Промена 45 — Присвојни придеви на -ин

Пример:

мамин (мамин) = мајчин

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мамин мамин

Генитив маминого маминого

Датив маминому маминому

Инструментал маминым маминим

Предложни падеж мамином мамином

Промена 46 — Присвојни придеви на -ев

Пример:

Андреев (Андрејев) = Андрејев

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив Андреев Андрејев

Генитив Андреева Андрејева

Датив Андрееву Андрејеву

Инструментал Андреевым Андрејевим

Предложни падеж Андреевом Андрејевом

Промена 47 — Компаративни придеви који се завршавају на -ее

Пример:

быстрее (бистрее) = брже

Компаративи се не мењају као обични придеви.

Обично остају непромењени:

Руски Транслитерација Значење

Он быстрее. Он бистрее. Он је бржи.

Она быстрее. Она бистрее. Она је бржа.

Они быстрее. Они бистрее. Они су бржи.

Промена 48 — Компаратив са более

Пример:

более красивый (болеје красивиј) = лепши / више леп

Придев се мења:

Пример:

более красивого дома

болеје красивого дома

= лепше куће / од лепше куће

Промена 49 — Суперлатив са самый

Пример:

самый красивый (самиј красивиј)

Мења се као обичан придев:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив самый красивый самиј красивиј

Генитив самого красивого самого красивого

Датив самому красивому самому красивому

Инструментал самым красивым самим красивим

Предложни падеж самом красивом самом красивом

Промена 50 — Неправилни придеви

хороший (харошиј) = добар

Облик Руски Транслитерација

Позитив хороший харошиј

Компаратив лучше лучше

Суперлатив лучший / самый хороший лучшиј / самиј харошиј

плохой (плохој) = лош

Облик Руски Транслитерација

Позитив плохой плохој

Компаратив хуже хуже

Суперлатив худший худшиј

большой (бољшој) = велики

Облик Руски Транслитерација

Позитив большой бољшој

Компаратив больше бољше

Суперлатив больший / самый большой бољшиј / самиј бољшој

маленький (маљенкиј) = мали

Облик Руски Транслитерација

Позитив маленький маљенкиј

Компаратив меньше мењше

Суперлатив меньший мењшиј

Промена 51 — Придеви који се завршавају на -ивый

Пример:

ленивый (ленивиј) = лењ

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ленивый ленивиј

Генитив ленивого ленивого

Датив ленивому ленивому

Акузатив ленивый / ленивого ленивиј / ленивого

Инструментал ленивым ленивим

Предложни падеж ленивом ленивом

Промена 52 — Придеви који се завршавају на -чивый

Пример:

терпеливый (терпеливиј) = стрпљив

Образац:

-чивый → -чивого → -чивому

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив терпеливый терпеливиј

Генитив терпеливого терпеливого

Датив терпеливому терпеливому

Инструментал терпеливым терпеливим

Предложни падеж терпеливом терпеливом

Промена 53 — Придеви који се завршавају на -истый

Пример:

золотистый (золотистиј) = златаст

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив золотистый золотистиј

Генитив золотистого золотистого

Датив золотистому золотистому

Инструментал золотистым золотистим

Предложни падеж золотистом золотистом

Промена 54 — Придеви који се завршавају на -оватый

Пример:

кисловатый (кисловатиј) = помало кисео

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив кисловатый кисловатиј

Генитив кисловатого кисловатого

Датив кисловатому кисловатому

Инструментал кисловатым кисловатим

Предложни падеж кисловатом кисловатом

Промена 55 — Придеви који се завршавају на -енький

Пример:

тихонький (тихоњкиј) = тих / мали

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив тихонький тихоњкиј

Генитив тихонького тихоњкого

Датив тихонькому тихоњкому

Инструментал тихоньким тихоњким

Предложни падеж тихоньком тихоњком

Промена 56 — Придеви који се завршавају на -онький

Пример:

мягонький (мјагоњкиј) = веома мек

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мягонький мјагоњкиј

Генитив мягонького мјагоњкого

Датив мягонькому мјагоњкому

Инструментал мягоньким мјагоњким

Предложни падеж мягоньком мјагоњком

Промена 57 — Придеви који се завршавају на -овый

Пример:

сосновый (сосновиј) = боров

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сосновый сосновиј

Генитив соснового соснового

Датив сосновому сосновому

Инструментал сосновым сосновим

Предложни падеж сосновом сосновом

Промена 58 — Придеви који се завршавају на -евый

Пример:

дешёвый (дешјовij) = јефтин

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дешёвый дешјовиј

Генитив дешёвого дешјового

Датив дешёвому дешјовому

Инструментал дешёвым дешјовим

Предложни падеж дешёвом дешјовом

Промена 59 — Придеви који се завршавају на -ательный

Пример:

внимательный (вниматељниј) = пажљив

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив внимательный вниматељниј

Генитив внимательного вниматељного

Датив внимательному вниматељному

Инструментал внимательным вниматељним

Предложни падеж внимательном вниматељном

Промена 60 — Придеви који се завршавају на -ительный

Пример:

удивительный (удивитељниј) = невероватан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив удивительный удивитељниј

Генитив удивительного удивитељного

Датив удивительному удивитељному

Инструментал удивительным удивитељним

Предложни падеж удивительном удивитељном

Промена 61 — Придеви који се завршавају на -ический

Пример:

исторический (историческиј) = историјски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив исторический историческиј

Генитив исторического исторического

Датив историческому историческому

Инструментал историческим историческим

Предложни падеж историческом историческом

Промена 62 — Придеви који се завршавају на -ологический

Пример:

биологический (биологическиј) = биолошки

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив биологический биологическиј

Генитив биологического биологического

Датив биологическому биологическому

Инструментал биологическим биологическим

Предложни падеж биологическом биологическом

Промена 63 — Сложени придеви

Пример:

русско-английский

(руско-англијскиј)

= руско-енглески

Мења се само други део:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русско-английский руско-англијскиј

Генитив русско-английского руско-англијского

Датив русско-английскому руско-англијскому

Промена 64 — Придеви који се завршавају на -славный

Пример:

знаменитый (знаменитиј) = познат

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив знаменитый знаменитиј

Генитив знаменитого знаменитого

Датив знаменитому знаменитому

Инструментал знаменитым знаменитим

Предложни падеж знаменитом знаменитом

Промена 65 — Придеви који се завршавају на -ный са удвојеним сугласником

Пример:

длинный (длиниј) = дугачак

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив длинный длиниј

Генитив длинного длинного

Датив длинному длинному

Инструментал длинным длинним

Предложни падеж длинном длинном

Промена 66 — Придеви који се завршавају на -енный

Пример:

временный (времениј) = привремен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив временный времениј

Генитив временного временного

Датив временному временному

Инструментал временным временним

Предложни падеж временном временном

Промена 67 — Придеви који се завршавају на -чатый

Пример:

узорчатый (узорчатиј) = са шарама

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив узорчатый узорчатиј

Генитив узорчатого узорчатого

Датив узорчатому узорчатому

Инструментал узорчатым узорчатим

Предложни падеж узорчатом узорчатом

Промена 68 — Придеви који се завршавају на -ообразный

Пример:

шарообразный (шарообразниј) = сферичан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив шарообразный шарообразниј

Генитив шарообразного шарообразного

Датив шарообразному шарообразному

Инструментал шарообразным шарообразним

Предложни падеж шарообразном шарообразном

Промена 69 — Придеви који се завршавају на -подобный

Пример:

звездообразный (звездообразниј) = звездастог облика

Образац:

исто као код -образный

Промена 70 — Придеви који се завршавају на -мерный

Пример:

трёхмерный (трјохмерниј) = тродимензионалан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив трёхмерный трјохмерниј

Генитив трёхмерного трјохмерного

Датив трёхмерному трјохмерному

Инструментал трёхмерным трјохмерним

Предложни падеж трёхмерном трјохмерном

Промена 71 — Придеви који се завршавају на -ский (мека основа)

Пример:

французский (французскиј) = француски

Основа:

французск-

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив французский французскиј

Генитив французского французского

Датив французскому французскому

Акузатив французский / французского французкиј / французского

Инструментал французским французским

Предложни падеж французском французском

Промена 72 — Придеви који се завршавају на -ческий

Пример:

практический (практическиј) = практичан

Правопис:

к → ч

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив практический практическиј

Генитив практического практического

Датив практическому практическому

Инструментал практическим практическим

Предложни падеж практическом практическом

Промена 73 — Придеви који се завршавају на -жный

Пример:

важный (важниј) = важан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив важный важниј

Генитив важного важного

Датив важному важному

Инструментал важным важним

Предложни падеж важном важном

Промена 74 — Придеви који се завршавају на -щный

Пример:

мощный (мошчниј) = моћан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мощный мошчниј

Генитив мощного мошчного

Датив мощному мошчному

Инструментал мощным мошчним

Предложни падеж мощном мошчном

Промена 75 — Придеви који се завршавају на -тельский

Пример:

учительский (учитељскиј) = учитељев

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив учительский учитељскиј

Генитив учительского учитељского

Датив учительскому учитељскому

Инструментал учительским учитељским

Предложни падеж учительском учитељском

Промена 76 — Придеви који се завршавају на -овый са променом нагласка

Пример:

весёлый (весјолиј) = весео

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив весёлый весјолиј

Генитив весёлого весјологo

Датив весёлому весјолому

Инструментал весёлым весјолим

Предложни падеж весёлом весјолом

Промена 77 — Придеви који се завршавају на -елый

Пример:

белый (белиј) = бео

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив белый белиј

Генитив белого белого

Датив белому белому

Инструментал белым белим

Предложни падеж белом белом

Промена 78 — Придеви који се завршавају на -ой (неправилна основа)

Пример:

худой (худој) = мршав / лош

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив худой худој

Генитив худого худого

Датив худому худому

Инструментал худым худим

Предложни падеж худом худом

Промена 79 — Придеви који се завршавају на -ний са изменом самогласника

Пример:

ранний (раниј) = рани

Основа:

ранн-

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ранний раниј

Генитив раннего раннего

Датив раннему раннему

Инструментал ранним ранним

Предложни падеж раннем раннем

Промена 80 — Придеви који се завршавају на -иний

Пример:

осенний (осениј) = јесењи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив осенний осениј

Генитив осеннего осенного

Датив осеннему осеннему

Инструментал осенним осенним

Предложни падеж осеннем осеннем

Промена 81 — Придеви који се завршавају на -овой (материјал)

Пример:

шерстяной (шерстјаној) = вунен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив шерстяной шерстјаној

Генитив шерстяного шерстјаного

Датив шерстяному шерстјаному

Инструментал шерстяным шерстјаним

Предложни падеж шерстяном шерстјаном

Промена 82 — Придеви који се завршавају на -яной

Пример:

земляной (земљаној) = земљани

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив земляной земљаној

Генитив земляного земљаного

Датив земляному земљаному

Инструментал земляным земљаним

Предложни падеж земляном земљаном

Промена 83 — Придеви који се изводе из именица и завршавају на -овый

Пример:

дубовый (дубовиј) = храстов

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дубовый дубовиј

Генитив дубового дубового

Датив дубовому дубовому

Инструментал дубовым дубовим

Предложни падеж дубовом дубовом

Промена 84 — Придеви који се завршавају на -евой

Пример:

сиреневый (сиреневиј) = јоргованаст

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сиреневый сиреневиј

Генитив сиреневого сиреневого

Датив сиреневому сиреневому

Инструментал сиреневым сиреневим

Предложни падеж сиреневом сиреневом

Промена 85 — Придеви који се завршавају на -овый + -ск

Пример:

городской (городској) = градски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив городской городској

Генитив городского городского

Датив городскому городскому

Инструментал городским городским

Предложни падеж городском городском

Промена 86 — Придеви који се завршавају на -очный

Пример:

прочный (прочниј) = чврст / издржљив

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив прочный прочниј

Генитив прочного прочного

Датив прочному прочному

Инструментал прочным прочним

Предложни падеж прочном прочном

Промена 87 — Придеви који се завршавају на -очный са меком основом

Пример:

точный (точниј) = тачан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив точный точниј

Генитив точного точного

Датив точному точному

Инструментал точным точним

Предложни падеж точном точном

Промена 88 — Придеви на -енный изведени од глагола

Пример:

варёный (варјониј) = куван

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив варёный варјониј

Генитив варёного варјоного

Датив варёному варјоному

Инструментал варёным варјоним

Предложни падеж варёном варјоном

Промена 89 — Придеви у облику партиципа који се завршавају на -тый

Пример:

закрытый (закритиј) = затворен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив закрытый закритиј

Генитив закрытого закритого

Датив закрытому закритому

Инструментал закрытым закритим

Предложни падеж закрытом закритом

Промена 90 — Придеви у облику партиципа који се завршавају на -анный

Пример:

написанный (написаниј) = написан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив написанный написаниј

Генитив написанного написанного

Датив написанному написанному

Инструментал написанным написанним

Предложни падеж написанном написанном

Промена 91 — Придеви који се завршавају на -ающий / -яющий

Активни партиципи садашњег времена

Пример:

решающий (решајушчиј) = онај који одлучује / пресудан

Творба:

глаголска основа + -ющий

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив решающий решајушчиј

Генитив решающего решајушчего

Датив решающему решајушчему

Акузатив решающий / решающего решајушчиј / решајушчего

Инструментал решающим решајушчим

Предложни падеж решающем решајушчем

Промена 92 — Активни партиципи садашњег времена на -ящий

Пример:

стоящий (стојашчиј) = онај који стоји

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив стоящий стојашчиј

Генитив стоящего стојашчего

Датив стоящему стојашчему

Инструментал стоящим стојашчим

Предложни падеж стоящем стојашчем

Промена 93 — Активни партиципи прошлог времена на -ший

Пример:

бывший (бившиј) = бивши / онај који је био

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив бывший бившиј

Генитив бывшего бившего

Датив бывшему бившему

Инструментал бывшим бившим

Предложни падеж бывшем бившем

Промена 94 — Пасивни партиципи на -енный

Пример:

построенный (постројениј) = изграђен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив построенный постројениј

Генитив построенного постројенного

Датив построенному постројенному

Инструментал построенным постројеним

Предложни падеж построенном постројенном

Промена 95 — Пасивни партиципи на -ённый

Пример:

учёный (учјониј) = учен / научник

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив учёный учјониј

Генитив учёного учјоного

Датив учёному учјоному

Инструментал учёным учјоним

Предложни падеж учёном учјоном

Промена 96 — Придеви који се завршавају на -ившийся

Пример:

сложившийся (сложившијсја) = формиран / развијен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сложившийся сложившијсја

Генитив сложившегося сложившегосја

Датив сложившемуся сложившемуcја

Инструментал сложившимся сложившимсја

Предложни падеж сложившемся сложившемсја

Промена 97 — Повратни партиципски придеви на -ся

Пример:

развивающийся (развивајушчијсја) = онај који се развија

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив развивающийся развивајушчијсја

Генитив развивающегося развивајушчегосја

Датив развивающемуся развивајушчемусја

Инструментал развивающимся развивајушчимсја

Предложни падеж развивающемся развивајушчемсја

Промена 98 — Придеви који се завршавају на -ообразный

Пример:

прямоугольный (прјамоугољниј) = правоугаони

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив прямоугольный прјамоугољниј

Генитив прямоугольного прјамоугољного

Датив прямоугольному прјамоугољному

Инструментал прямоугольным прјамоугољним

Предложни падеж прямоугольном прјамоугољном

Промена 99 — Придеви који се завршавају на -подобный

Пример:

человекообразный (человекообразниј) = налик човеку

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив человекообразный человекообразниј

Генитив человекообразного человекообразного

Датив человекообразному человекообразному

Инструментал человекообразным человекообразним

Предложни падеж человекообразном человекообразном

Промена 100 — Придеви који се завршавају на -мерный

Пример:

многомерный (многомерниј) = вишедимензионалан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив многомерный многомерниј

Генитив многомерного многомерного

Датив многомерному многомерному

Инструментал многомерным многомерним

Предложни падеж многомерном многомерном

Промена 101 — Придеви који се завршавају на -градусный

Пример:

тридцатиградусный (тридцатиградусниј) = тридесет степени

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив тридцатиградусный тридцатиградусниј

Генитив тридцатиградусного тридцатиградусного

Датив тридцатиградусному тридцатиградусному

Инструментал тридцатиградусным тридцатиградусним

Предложни падеж тридцатиградусном тридцатиградусном

Промена 102 — Придеви који се завршавају на -национальный

Пример:

международный (международниј) = међународни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив международный международниј

Генитив международного международного

Датив международному международному

Инструментал международным международним

Предложни падеж международном международном

Промена 103 — Придеви који се завршавају на -технический

Пример:

технический (техничеcкиј) = технички

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив технический техничеcкиј

Генитив технического техничеcкого

Датив техническому техничеcкому

Инструментал техническим техничеcким

Предложни падеж техническом техничеcком

Промена 104 — Придеви који се завршавају на -ский + апстрактне именице

Пример:

экономический (економическиј) = економски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив экономический економическиј

Генитив экономического економического

Датив экономическому економическому

Инструментал экономическим економическим

Предложни падеж экономическом економическом

Промена 105 — Придеви који се завршавају на -логический

Пример:

психологический (психологическиј) = психолошки

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив психологический психологическиј

Генитив психологического психологического

Датив психологическому психологическому

Инструментал психологическим психологическим

Предложни падеж психологическом психологическом

Промена 106 — Придеви који се завршавају на -ический

Пример:

математический (математическиј) = математички

Образац:

-ий

-его

-ему

-им

-ем

Промена 107 — Придеви који се завршавају на -ческий

Пример:

политический (политическиј) = политички

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив политический политическиј

Генитив политического политического

Датив политическому политическому

Инструментал политическим политическим

Предложни падеж политическом политическом

Промена 108 — Придеви који се завршавају на -ственный

Пример:

качественный (качественниј) = квалитативан / висококвалитетан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив качественный качественниј

Генитив качественного качественного

Датив качественному качественному

Инструментал качественным качественним

Предложни падеж качественном качественном

Промена 109 — Придеви који се завршавају на -человеческий

Пример:

человеческий (человеческиј) = људски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив человеческий человеческиј

Генитив человеческого человеческого

Датив человеческому человеческому

Инструментал человеческим человеческим

Предложни падеж человеческом человеческом

Промена 110 — Придеви који се завршавају на -безный / -бесный

Пример:

опасный (опасниј) = опасан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив опасный опасниј

Генитив опасного опасного

Датив опасному опасному

Инструментал опасным опасним

Предложни падеж опасном опасном

Промена 111 — Редни придеви који се завршавају на -ый

первый (первиј) = први

Редни придеви се мењају као обични придеви.

Мушки род, једнина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив первый первиј

Генитив первого первого

Датив первому первому

Акузатив первый / первого первиј / первого

Инструментал первым первим

Предложни падеж первом первом

Промена 112 — Редни придеви који се завршавају на -ой

второй (второј) = други

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив второй второј

Генитив второго второго

Датив второму второму

Акузатив второй / второго второј / второго

Инструментал вторым вторим

Предложни падеж втором втором

Промена 113 — Редни придеви који се завршавају на -ий

третий (третиј) = трећи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив третий третиј

Генитив третьего третјего

Датив третьему третјему

Акузатив третий / третьего третиј / третјего

Инструментал третьим третјим

Предложни падеж третьем третјем

Промена 114 — Редни придеви који се завршавају на -ый (велики бројеви)

Пример:

десятый (десјатиј) = десети

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив десятый десјатиј

Генитив десятого десјатого

Датив десятому десјатому

Инструментал десятым десјатим

Предложни падеж десятом десјатом

Промена 115 — Придеви за боје који се завршавају на -ый

красный (красниј) = црвен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив красный красниј

Генитив красного красного

Датив красному красному

Инструментал красным красним

Предложни падеж красном красном

Промена 116 — Придеви за боје који се завршавају на -ий

синий (синиј) = плав

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синий синиј

Генитив синего синего

Датив синему синему

Инструментал синим синим

Предложни падеж синем синем

Промена 117 — Придеви за боје који се завршавају на -ой

зелёный (зелјониј) = зелен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив зелёный зелјониј

Генитив зелёного зелјоного

Датив зелёному зелјоному

Инструментал зелёным зелјоним

Предложни падеж зелёном зелјоном

Промена 118 — Придеви за боје који се завршавају на -ий

коричневый (коричневиј) = браон

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив коричневый коричневиј

Генитив коричневого коричневого

Датив коричневому коричневому

Инструментал коричневым коричневим

Предложни падеж коричневом коричневом

Промена 119 — Присвојни придеви на -ий

лисий (лисиј) = лисичји

Присвојни придеви често имају другачији образац.

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лисий лисиј

Генитив лисьего лисјего

Датив лисьему лисјему

Инструментал лисьим лисјим

Предложни падеж лисьем лисјем

Промена 120 — Присвојни придеви на -ий

волчий (волчиј) = вучји

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив волчий волчиј

Генитив волчьего волчјего

Датив волчьему волчјему

Инструментал волчьим волчјим

Предложни падеж волчьем волчјем

Промена 121 — Присвојни придеви на -ий

медвежий (медвежиј) = медвеђи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив медвежий медвежиј

Генитив медвежьего медвежјего

Датив медвежьему медвежјему

Инструментал медвежьим медвежјим

Предложни падеж медвежьем медвежјем

Промена 122 — Сложени придеви са два корена

Пример:

светло-зелёный

(светло-зелјониј)

= светлозелен

Мења се само други придев:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив светло-зелёный светло-зелјониј

Генитив светло-зелёного светло-зелјоного

Датив светло-зелёному светло-зелјоному

Инструментал светло-зелёным светло-зелјоним

Промена 123 — Сложени придеви који се завршавају на -научный

Пример:

естественно-научный

(јестествено-научниј)

= природно-научни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив естественно-научный јестествено-научниј

Генитив естественно-научного јестествено-научного

Датив естественно-научному јестествено-научному

Промена 124 — Придеви који се завршавају на -вший

Пример:

прошедший (прошедшиј) = прошли

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив прошедший прошедшиј

Генитив прошедшего прошедшего

Датив прошедшему прошедшему

Инструментал прошедшим прошедшим

Предложни падеж прошедшем прошедшем

Промена 125 — Придеви који се завршавају на -щийся

Пример:

учащийся (учашчијсја) = онај који учи / ученик

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив учащийся учашчијсја

Генитив учащегося учашчегосја

Датив учащемуся учашчемусја

Инструментал учащимся учашчимсја

Предложни падеж учащемся учашчемсја

Промена 126 — Придеви који се завршавају на -уемый

Пример:

используемый

(исползујемиј)

= коришћен / који се користи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив используемый исползујемиј

Генитив используемого исползујемого

Датив используемому исползујемому

Инструментал используемым исползујемим

Предложни падеж используемом исползујемом

Промена 127 — Придеви који се завршавају на -аемый

Пример:

ожидаемый

(ожидајемиј)

= очекиван

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ожидаемый ожидајемиј

Генитив ожидаемого ожидајемого

Датив ожидаемому ожидајемому

Инструментал ожидаемым ожидајемим

Промена 128 — Придеви који се завршавају на -имый

Пример:

видимый (видимиј) = видљив

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив видимый видимиј

Генитив видимого видимого

Датив видимому видимому

Инструментал видимым видимим

Предложни падеж видимом видимом

Промена 129 — Придеви који се завршавају на -емный

Пример:

приемлемый (пријемлемиј) = прихватљив

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив приемлемый пријемлемиј

Генитив приемлемого пријемлемого

Датив приемлемому пријемлемому

Инструментал приемлемым пријемлемим

Промена 130 — Придеви на -ательный (изведени)

Пример:

образовательный

(образователниј)

= образовни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив образовательный образователниј

Генитив образовательного образователного

Датив образовательному образователному

Инструментал образовательным образователним

Предложни падеж образовательном образователном

Промена 131 — Придеви који се завршавају на -истический

Пример:

реалистический

(реалистическиј)

= реалистичан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив реалистический реалистическиј

Генитив реалистического реалистического

Датив реалистическому реалистическому

Инструментал реалистическим реалистическим

Предложни падеж реалистическом реалистическом

Промена 132 — Придеви који се завршавају на -истый

Пример:

чистый

(чистиј)

= чист

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чистый чистиј

Генитив чистого чистого

Датив чистому чистому

Инструментал чистым чистим

Предложни падеж чистом чистом

Промена 133 — Придеви који се завршавају на -овый уз промену сугласника

Пример:

новый

(новиј)

= нов

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 134 — Придеви који се завршавају на -кий

Пример:

русский? (није овде)

Пример:

мягкий

(мјагкиј)

= мек

Правописна промена:

г → к/ч у зависности од облика

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мягкий мјагкиј

Генитив мягкого мјагкого

Датив мягкому мјагкому

Инструментал мягким мјагким

Предложни падеж мягком мјагком

Промена 135 — Придеви који се завршавају на -гий

Пример:

долгий

(долгиј)

= дуг (о трајању)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив долгий долгиј

Генитив долгого долгого

Датив долгому долгому

Инструментал долгим долгим

Предложни падеж долгом долгом

Промена 136 — Придеви који се завршавају на -хий

Пример:

тихий

(тихиј)

= тих

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив тихий тихиј

Генитив тихого тихого

Датив тихому тихому

Инструментал тихим тихим

Предложни падеж тихом тихом

Промена 137 — Придеви који се завршавају на -ний

Пример:

синий

(синиј)

= плав

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синий синиј

Генитив синего синего

Датив синему синему

Инструментал синим синим

Предложни падеж синем синем

Промена 138 — Придеви који се завршавају на -зкий

Пример:

низкий

(низкиј)

= низак

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив низкий низкиј

Генитив низкого низкого

Датив низкому низкому

Инструментал низким низким

Предложни падеж низком низком

Промена 139 — Придеви који се завршавају на -цкий

Пример:

немецкий

(немецкиј)

= немачки

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив немецкий немецкиј

Генитив немецкого немецкого

Датив немецкому немецкому

Инструментал немецким немецким

Предложни падеж немецком немецком

Промена 140 — Придеви на -ский изведени од назива места

Пример:

московский

(московскиј)

= који се односи на Москву

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив московский московскиј

Генитив московского московского

Датив московскому московскому

Инструментал московским московским

Предложни падеж московском московском

Промена 141 — Придеви који се завршавају на -чий

Пример:

горячий

(горјачиј)

= врућ

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив горячий горјачиј

Генитив горячего горјачего

Датив горячему горјачему

Инструментал горячим горјачим

Предложни падеж горячем горјачем

Промена 142 — Придеви који се завршавају на -жий

Пример:

чужой

(чужој)

= туђ / стран

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чужой чужој

Генитив чужого чужого

Датив чужому чужому

Инструментал чужим чужим

Предложни падеж чужом чужом

Промена 143 — Придеви на -овой (презимена / присвојни облици)

Пример:

Иванов

(Иванов)

= Иванов / који припада Ивану

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив Иванов Иванов

Генитив Иванова Иванова

Датив Иванову Иванову

Инструментал Ивановым Ивановим

Предложни падеж Ивановом Ивановом

Промена 144 — Придеви који се завршавају на -ев (присвојни)

Пример:

Петров

(Петров)

= Петров / који припада Петрову

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив Петров Петров

Генитив Петрова Петрова

Датив Петрову Петрову

Инструментал Петровым Петровим

Предложни падеж Петровом Петровом

Промена 145 — Присвојни придеви на -ын / -ин

Пример:

мамин

(мамин)

= мамин / који припада мајци

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мамин мамин

Генитив маминого маминого

Датив маминому маминому

Инструментал маминым маминим

Предложни падеж мамином мамином

Промена 146 — Кратки придев, мушки род

Пример:

готовый → готов

(готовиј → готов)

= спреман

Род Руски Транслитерација

Мушки род готов готов

Женски род готова готова

Средњи род готово готово

Множина готовы готови

Кратки придеви се не мењају по падежима.

Промена 147 — Кратки придев

Пример:

занятый → занят

(занјатиј → занјат)

= заузет

Род Руски Транслитерација

Мушки род занят занјат

Женски род занята занјата

Средњи род занято занјато

Множина заняты занјати

Промена 148 — Кратки придев

Пример:

сделанный → сделан

(сделанниј → сделан)

= урађен / направљен

Род Руски Транслитерација

Мушки род сделан сделан

Женски род сделана сделана

Средњи род сделано сделано

Множина сделаны сделани

Промена 149 — Кратки придев

Пример:

открытый → открыт

(откритиј → открит)

= отворен

Род Руски Транслитерација

Мушки род открыт открит

Женски род открыта открита

Средњи род открыто открито

Множина открыты открити

Промена 150 — Кратки придев

Пример:

любимый → любим

(љубимиј → любим)

= вољен

Род Руски Транслитерација

Мушки род любим љубим

Женски род любима љубима

Средњи род любимо љубимо

Множина любимы љубими

Промена 151 — Кратки придеви који се завршавају на -енен / -енна

Пример:

уверенный → уверен

(уверенниј → уверен)

= самоуверен

Род Руски Транслитерација

Мушки род уверен уверен

Женски род уверена уверена

Средњи род уверено уверено

Множина уверены уверени

Промена 152 — Кратки придеви који се завршавају на -ний

Пример:

должный → должен

(должниј → должен)

= обавезан / мора

Род Руски Транслитерација

Мушки род должен должен

Женски род должна должна

Средњи род должно должно

Множина должны должни

Промена 153 — Кратки придеви који се завршавају на -ен

Пример:

болезненный → болезнен

(болезненниј → болезнен)

= болан

Род Руски Транслитерација

Мушки род болезнен болезнен

Женски род болезненна болезненна

Средњи род болезненно болезненно

Множина болезненны болезнени

Промена 154 — Кратки придеви који се завршавају на -ок

Пример:

широкий → широк

(широкиј → ширoк)

= широк

Род Руски Транслитерација

Мушки род широк широк

Женски род широка широка

Средњи род широко широко

Множина широки широки

Промена 155 — Кратки придеви са сменом сугласника

Пример:

лёгкий → лёгок

(љогкиј → љогок)

= лак / лаган

Промена:

г → з

Род Руски Транслитерација

Мушки род лёгок љогок

Женски род легка легка

Средњи род легко легко

Множина легки легки

Промена 156 — Неправилан придев: хороший

хороший (хорошиј) = добар

Пуни облици

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив хороший хорошиј

Генитив хорошего хорошего

Датив хорошему хорошему

Акузатив хороший / хорошего хорошиј / хорошего

Инструментал хорошим хорошим

Предложни падеж хорошем хорошем

Компаратив:

лучше (лучше) = бољи

Суперлатив:

лучший (лучшиј) = најбољи

Промена 157 — Неправилан придев: плохой

плохой (плохој) = лош

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив плохой плохој

Генитив плохого плохого

Датив плохому плохому

Инструментал плохим плохим

Предложни падеж плохом плохом

Компаратив:

хуже (хуже) = гори

Суперлатив:

худший (худшиј) = најгори

Промена 158 — Неправилан придев: большой

большой (бољшој) = велики

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большой бољшој

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большом бољшом

Компаратив:

больше (бољше) = већи / више

Суперлатив:

самый большой (самиј бољшој) = највећи

Промена 159 — Неправилан придев: маленький

маленький (маљенкиј) = мали

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив маленький маљенкиј

Генитив маленького маљенкого

Датив маленькому маљенкому

Инструментал маленьким маљенким

Предложни падеж маленьком маљенком

Компаратив:

меньше (мењше) = мањи / мање

Промена 160 — Придеви у множини, мушки и женски род

Пример:

новые книги

(новије книги)

= нове књиге

Наставци у множини:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новые новије

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новые / новых новије / нових

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 161 — Образац придева средњег рода

Пример:

новое окно

(новоје окно)

= нови прозор

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новое новоје

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив новое новоје

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 162 — Образац придева женског рода

Пример:

новая книга

(новaja книга)

= нова књига

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новая новаја

Генитив новой новој

Датив новой новој

Акузатив новую новују

Инструментал новой новој

Предложни падеж новой новој

Промена 163 — Слагање придева мушког рода са именицама које означавају жива бића

Пример:

вижу нового студента

(вижу нового студента)

= видим новог студента

Акузатив за жива бића:

-ого / -его

Падеж Облик

Акузатив нового

Транслитерација нового

Промена 164 — Слагање придева мушког рода са именицама које означавају неживе ствари

Пример:

вижу новый дом

(вижу новиј дом)

= видим нову кућу

Акузатив за неживе ствари:

исто као номинатив.

Падеж Облик

Акузатив новый

Транслитерација новиј

Промена 165 — Придеви са меком основом на -ний

Пример:

летний

(летниј)

= летњи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив летний летниј

Генитив летнего летнего

Датив летнему летнему

Инструментал летним летним

Предложни падеж летнем летнем

Промена 166 — Придеви који се завршавају на -кий

Пример:

русский

(рускиј)

= руски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русский рускиј

Генитив русского руского

Датив русскому рускому

Инструментал русским руским

Предложни падеж русском руском

Промена 167 — Придеви који се завршавају на -ой

Пример:

дорогой

(дорогој)

= скуп / драг

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дорогой дорогој

Генитив дорогого дорогого

Датив дорогому дорогому

Инструментал дорогим дорогим

Предложни падеж дорогом дорогом

Промена 168 — Придеви који се завршавају на -яя

Пример:

синяя

(сињаја)

= плава (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синяя сињаја

Генитив синей синеј

Датив синей синеј

Акузатив синюю сињују

Инструментал синей синеј

Предложни падеж синей синеј

Промена 169 — Придеви који се завршавају на -ое

Пример:

большое

(бољшоје)

= велико (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большое бољшоје

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большом бољшом

Промена 170 — Придеви који се завршавају на -ые

Пример:

новые

(новије)

= нови (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новые новије

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новые / новых новије / нових

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 171 — Придев мушког рода + именица која означава живо биће (акузатив)

Пример:

новый студент

(новиј студент)

= нови студент

Промена акузатива за жива бића:

нового студента

(нового студента)

= нови студент (објекат)

Падеж Придев Транслитерација

Номинатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив нового нового

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 172 — Придев мушког рода + именица која означава неживу ствар (акузатив)

Пример:

новый дом

(новиј дом)

= нова кућа

Акузатив остаје исти као номинатив:

Падеж Придев Транслитерација

Номинатив новый новиј

Акузатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 173 — Придев женског рода са меким завршетком

Пример:

синяя дверь

(сињаја двјер)

= плава врата

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синяя сињаја

Генитив синей синеј

Датив синей синеј

Акузатив синюю сињују

Инструментал синей синеј

Предложни падеж синей синеј

Промена 174 — Придеви женског рода који се завршавају на -ая

Пример:

красивая

(красиваја)

= лепа

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив красивая красиваја

Генитив красивой красивој

Датив красивой красивој

Акузатив красивую красивују

Инструментал красивой красивој

Предложни падеж красивой красивој

Промена 175 — Придеви средњег рода који се завршавају на -ее

Пример:

синее море

(синеје море)

= плаво море

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синее синеје

Генитив синего синего

Датив синему синему

Акузатив синее синеје

Инструментал синим синим

Предложни падеж синем синем

Промена 176 — Придеви средњег рода који се завршавају на -ое

Пример:

большое окно

(бољшоје окно)

= велики прозор

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большое бољшоје

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Акузатив большое бољшоје

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большом бољшом

Промена 177 — Придеви у множини уз именице које означавају жива бића

Пример:

новые ученики

(новије ученники)

= нови ученици

Акузатив:

новых учеников

(нових учеников)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новые новије

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новых нових

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 178 — Придеви у множини уз именице које означавају неживе ствари

Пример:

новые дома

(новије дома)

= нове куће

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новые новије

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новые новије

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 179 — Партиципски придев на -анный

Пример:

прочитанный

(прочитанниј)

= прочитан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив прочитанный прочитанниј

Генитив прочитанного прочитанного

Датив прочитанному прочитанному

Инструментал прочитанным прочитанним

Предложни падеж прочитанном прочитанном

Промена 180 — Партиципски придев на -енный

Пример:

изученный

(изученниј)

= проучен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив изученный изученниј

Генитив изученного изученного

Датив изученному изученному

Инструментал изученным изученним

Предложни падеж изученном изученном

Промена 181 — Партиципски придев на -тый

Пример:

открытый

(откритиј)

= отворен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив открытый откритиј

Генитив открытого откритого

Датив открытому откритому

Инструментал открытым откритим

Предложни падеж открытом откритом

Промена 182 — Партиципски придев на -имый

Пример:

любимый

(љубимиј)

= вољен / омиљен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив любимый љубимиј

Генитив любимого љубимого

Датив любимому љубимому

Инструментал любимым љубимим

Предложни падеж любимом љубимом

Промена 183 — Партиципски придев на -емый

Пример:

уважаемый

(уважајемиј)

= поштован

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив уважаемый уважајемиј

Генитив уважаемого уважајемого

Датив уважаемому уважајемому

Инструментал уважаемым уважајемим

Предложни падеж уважаемом уважајемом

Промена 184 — Партиципски придев на -ящий

Пример:

стоящий

(стојашчиј)

= који стоји

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив стоящий стојашчиј

Генитив стоящего стојашчего

Датив стоящему стојашчему

Инструментал стоящим стојашчим

Предложни падеж стоящем стојашчем

Промена 185 — Партиципски придев на -вший

Пример:

сделавший

(сделавшиј)

= онај који је урадио

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сделавший сделавшиј

Генитив сделавшего сделавшего

Датив сделавшему сделавшему

Инструментал сделавшим сделавшим

Предложни падеж сделавшем сделавшем

Промена 186 — Придеви на -енный са повратним значењем

Пример:

образовавшийся

(образовавшијсја)

= формиран / развијен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив образовавшийся образовавшијсја

Генитив образовавшегося образовавшегосја

Датив образовавшемуся образовавшемуcја

Инструментал образовавшимся образовавшимсја

Промена 187 — Придев са префиксом не-

Пример:

неизвестный

(неизвестниј)

= непознат

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив неизвестный неизвестниј

Генитив неизвестного неизвестного

Датив неизвестному неизвестному

Инструментал неизвестным неизвестним

Предложни падеж неизвестном неизвестном

Промена 188 — Придев са префиксом пред-

Пример:

предыдущий

(предидушчиј)

= претходни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив предыдущий предидушчиј

Генитив предыдущего предидушчего

Датив предыдущему предидушчему

Инструментал предыдущим предидушчим

Промена 189 — Придев са префиксом меж-

Пример:

международный

(международниј)

= међународни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив международный международниј

Генитив международного международного

Датив международному международному

Инструментал международным международним

Предложни падеж международном международном

Промена 190 — Придев са префиксом сверх-

Пример:

сверхмощный

(сверхношчниј)

= изузетно моћан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сверхмощный сверхношчниј

Генитив сверхмощного сверхношчного

Датив сверхмощному сверхношчному

Инструментал сверхмощным сверхношчним

Предложни падеж сверхмощном сверхношчном

Промена 191 — Придев после этот (овај)

Пример:

этот новый дом

(етот новиј дом)

= ова нова кућа

Придев прати уобичајени образац за мушки род.

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив новый новиј

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 192 — Придев после эта (ова, женски род)

Пример:

эта новая книга

(ета новаја книга)

= ова нова књига

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новая новаја

Генитив новой новој

Датив новой новој

Акузатив новую новују

Инструментал новой новој

Предложни падеж новой новој

Промена 193 — Придев после это (ово, средњи род)

Пример:

это новое окно

(ето новоје окно)

= овај нови прозор

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новое новоје

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив новое новоје

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 194 — Придев после эти (ови / ове)

Пример:

эти новые дома

(ети новије дома)

= ове нове куће

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новые новије

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новые новије

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 195 — Придев после тот (онај)

Пример:

тот старый человек

(тот стариј человек)

= она стара особа

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив старый стариј

Генитив старого старого

Датив старому старому

Акузатив старого старого

Инструментал старым старим

Предложни падеж старом старом

Промена 196 — Присвојни придев мой

мой (мој) = мој

Падеж Мушки род Транслитерација

Номинатив мой мој

Генитив моего моего

Датив моему моему

Акузатив мой / моего мој / моего

Инструментал моим моим

Предложни падеж моём мојом

Промена 197 — Присвојни придев моя

моя (моја) = мој (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив моя моја

Генитив моей мојеј

Датив моей мојеј

Акузатив мою моју

Инструментал моей мојеј

Предложни падеж моей мојеј

Промена 198 — Присвојни придев моё

моё (мојо) = мој (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив моё мојо

Генитив моего моего

Датив моему моему

Акузатив моё мојо

Инструментал моим моим

Предложни падеж моём мојом

Промена 199 — Присвојни придев мои

мои (мои) = мој (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мои мои

Генитив моих моих

Датив моим моим

Акузатив мои / моих мои / моих

Инструментал моими моими

Предложни падеж моих моих

Промена 200 — Присвојни придев твой

твой (твој) = твој (неформално)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив твой твој

Генитив твоего твоего

Датив твоему твоему

Акузатив твой / твоего твој / твоего

Инструментал твоим твоим

Предложни падеж твоём твојом

Промена 201 — Присвојни придев наш

наш (наш) = наш

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив наш наш

Генитив нашего нашего

Датив нашему нашему

Акузатив наш / нашего наш / нашего

Инструментал нашим нашим

Предложни падеж нашем нашем

Промена 202 — Присвојни придев ваш

ваш (ваш) = ваш (формално / множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ваш ваш

Генитив вашего вашего

Датив вашему вашему

Акузатив ваш / вашего ваш / вашего

Инструментал вашим вашим

Предложни падеж вашем вашем

Промена 203 — Показни придев самый

самый (самиј) = највише

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив самый самиј

Генитив самого самого

Датив самому самому

Акузатив самый / самого самиј / самого

Инструментал самым самим

Предложни падеж самом самом

Промена 204 — Компаративни придев употребљен као придев

Пример:

лучший друг

(лучшиј друг)

= најбољи пријатељ

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лучший лучшиј

Генитив лучшего лучшего

Датив лучшему лучшему

Инструментал лучшим лучшим

Предложни падеж лучшем лучшем

Промена 205 — Суперлативни придев са самый

Пример:

самая высокая гора

(самаја високаја гора)

= највиша планина

Придев се мења по уобичајеном обрасцу:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив высокая високаја

Генитив высокой високој

Датив высокой високој

Акузатив высокую високују

Инструментал высокой високој

Предложни падеж высокой високој

Промена 206 — Придев изведен од назива земаља

Пример:

французский

(французскиј)

= француски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив французский французскиј

Генитив французского французского

Датив французскому французскому

Инструментал французским французским

Предложни падеж французском французском

Промена 207 — Придев изведен од назива језика

Пример:

английский

(англијскиј)

= енглески

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив английский англијскиј

Генитив английского англијского

Датив английскому англијскому

Инструментал английским англијским

Предложни падеж английском англијском

Промена 208 — Придев са завршетком -овой

Пример:

деловой

(деловој)

= пословни / професионални

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив деловой деловој

Генитив делового делового

Датив деловому деловому

Инструментал деловым деловим

Предложни падеж деловом деловом

Промена 209 — Придев са завршетком -евой

Пример:

краевой

(крајевоj)

= регионални

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив краевой крајевоj

Генитив краевого крајевого

Датив краевому крајевому

Инструментал краевым крајевим

Предложни падеж краевом крајевом

Промена 210 — Придев са завршетком -ний (време / место)

Пример:

зимний

(зимниј)

= зимски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив зимний зимниј

Генитив зимнего зимнего

Датив зимнему зимнему

Инструментал зимним зимним

Предложни падеж зимнем зимнем

Промена 211 — Придев са бројем один (један)

Пример:

один новый дом

(один новиј дом)

= једна нова кућа

Придев се мења по уобичајеном обрасцу.

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив новый новиј

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 212 — Придев са бројем два / две (два)

Пример:

два новых дома

(два нових дома)

= две нове куће

После бројева 2, 3 и 4:

Придев обично добија наставак генитива множине.

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новых нових

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новых нових

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 213 — Придев са бројем три (три)

Пример:

три больших дома

(три бољших дома)

= три велике куће

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив больших бољших

Генитив больших бољших

Датив большим бољшим

Акузатив больших бољших

Инструментал большими бољшими

Предложни падеж больших бољших

Промена 214 — Придев са бројем пять+ (пет или више)

Пример:

пять новых книг

(пјат нових книг)

= пет нових књига

Придев увек има:

Генитив множине

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новых нових

Генитив новых нових

Датив новым новим

Акузатив новых нових

Инструментал новыми новими

Предложни падеж новых нових

Промена 215 — Придев са много (много)

Пример:

много красивых домов

(много красивих домов)

= много лепих кућа

Придев:

Генитив множине.

Руски Транслитерација

красивых красивих

Промена 216 — Придев са мало (мало)

Пример:

мало новых студентов

(мало нових студентов)

= мало нових студената

Падеж Руски Транслитерација

Придев новых нових

Промена 217 — Придев са сколько (колико)

Пример:

сколько новых книг?

(скољко нових книг?)

= колико нових књига?

Образац:

сколько + придев у генитиву множине

Промена 218 — Придев са каждый (сваки)

Пример:

каждый новый день

(каждиј новиј ден)

= сваки нови дан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новый новиј

Генитив нового нового

Датив новому новому

Акузатив новый новиј

Инструментал новым новим

Предложни падеж новом новом

Промена 219 — Придев са каждая

Пример:

каждая новая книга

(каждаја новаја книга)

= свака нова књига

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новая новаја

Генитив новой новој

Датив новой новој

Акузатив новую новују

Инструментал новой новој

Предложни падеж новой новој

Промена 220 — Придев са весь (цео)

Пример:

весь большой город

(вес бољшој город)

= цео велики град

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большой бољшој

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большом бољшом

Промена 221 — Присвојни придев отцов

отцов (отцов) = очев

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив отцов отцов

Генитив отцова отцова

Датив отцову отцову

Инструментал отцовым отцовим

Предложни падеж отцовом отцовом

Промена 222 — Присвојни придев мамин

мамин (мамин) = мајчин

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мамин мамин

Генитив маминого маминого

Датив маминому маминому

Инструментал маминым маминим

Предложни падеж мамином мамином

Промена 223 — Присвојни придев братов

братов (братов) = братов

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив братов братов

Генитив братова братова

Датив братову братову

Инструментал братовым братовим

Предложни падеж братовом братовом

Промена 224 — Присвојни придев сестрин

сестрин (сестрин) = сестрин

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сестрин сестрин

Генитив сестриного сестриного

Датив сестриному сестриному

Инструментал сестриным сестриним

Предложни падеж сестрином сестрином

Промена 225 — Придев изведен од материјала

Пример:

деревянный

(деревјанниј)

= дрвени

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив деревянный деревјанниј

Генитив деревянного деревјанного

Датив деревянному деревјанному

Инструментал деревянным деревјанним

Предложни падеж деревянном деревјанном

Промена 226 — Придев изведен од материјала

Пример:

золотой

(золотој)

= златни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив золотой золотој

Генитив золотого золотого

Датив золотому золотому

Инструментал золотым золотим

Предложни падеж золотом золотом

Промена 227 — Придев изведен од материјала

Пример:

серебряный

(серебрјанниј)

= сребрни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив серебряный серебрјанниј

Генитив серебряного серебрјаного

Датив серебряному серебрјаному

Инструментал серебряным серебрјаним

Предложни падеж серебряном серебрјаном

Промена 228 — Придев изведен од места

Пример:

городской

(городској)

= градски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив городской городској

Генитив городского городского

Датив городскому городскому

Инструментал городским городским

Предложни падеж городском городском

Промена 229 — Придев изведен од занимања / активности

Пример:

научный

(научниј)

= научни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив научный научниј

Генитив научного научного

Датив научному научному

Инструментал научным научним

Предложни падеж научном научном

Промена 230 — Придев изведен од апстрактне именице

Пример:

важный

(важниј)

= важан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив важный важниј

Генитив важного важного

Датив важному важному

Инструментал важным важним

Предложни падеж важном важном

Промена 231 — Упитни придев какой

какой (какој) = који / какве врсте

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив какой какој

Генитив какого какого

Датив какому какому

Акузатив какой / какого какој / какого

Инструментал каким каким

Предложни падеж каком каком

Промена 232 — Упитни придев какая

какая (какаја) = која (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив какая какаја

Генитив какой какој

Датив какой какој

Акузатив какую какују

Инструментал какой какој

Предложни падеж какой какој

Промена 233 — Упитни придев какое

какое (какоје) = које (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив какое какоје

Генитив какого какого

Датив какому какому

Акузатив какое какоје

Инструментал каким каким

Предложни падеж каком каком

Промена 234 — Упитни придев какие

какие (какије) = који (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив какие какије

Генитив каких каких

Датив каким каким

Акузатив какие / каких какије / каких

Инструментал какими какими

Предложни падеж каких каких

Промена 235 — Односни придев который

который (которий) = који / ко (односна заменица)

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив который которий

Генитив которого которого

Датив которому которому

Акузатив который / которого которий / которого

Инструментал которым которим

Предложни падеж котором котором

Промена 236 — Односни придев которая

которая (катораја) = која (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив которая катораја

Генитив которой которој

Датив которой которој

Акузатив которую которују

Инструментал которой которој

Предложни падеж которой которој

Промена 237 — Односни придев которое

которое (катороје) = које (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив которое катороје

Генитив которого которого

Датив которому которому

Акузатив которое катороје

Инструментал которым которим

Предложни падеж котором котором

Промена 238 — Односни придев которые

которые (которијје) = који / које (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив которые которијје

Генитив которых которих

Датив которым которим

Акузатив которые / которых которијје / которих

Инструментал которыми которими

Предложни падеж которых которих

Промена 239 — Упитни присвојни придев чей

чей (чеј) = чији

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чей чеј

Генитив чьего ћего

Датив чьему ћему

Акузатив чей / чьего чеј / ћего

Инструментал чьим ћим

Предложни падеж чьём ћом

Промена 240 — Упитни присвојни придев чья

чья (ћја) = чија (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чья ћја

Генитив чьей ћеј

Датив чьей ћеј

Акузатив чью ћу

Инструментал чьей ћеј

Предложни падеж чьей ћеј

Промена 241 — Упитни присвојни придев чьё

чьё (ћјо) = чије (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чьё ћјо

Генитив чьего ћего

Датив чьему ћему

Акузатив чьё ћјо

Инструментал чьим ћим

Предложни падеж чьём ћом

Промена 242 — Упитни присвојни придев чьи

чьи (ћи) = чији / чије (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чьи ћи

Генитив чьих ћих

Датив чьим ћим

Акузатив чьи / чьих ћи / ћих

Инструментал чьими ћими

Предложни падеж чьих ћих

Промена 243 — Одрични придев никакой

никакой (никакој) = никакав / ниједан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив никакой никакој

Генитив никакого никакого

Датив никакому никакому

Акузатив никакой / никакого никакој / никакого

Инструментал никаким никаким

Предложни падеж никаком никаком

Промена 244 — Одрични придев ничей

ничей (ничеј) = ничији

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ничей ничеј

Генитив ничьего ничего

Датив ничьему ничему

Акузатив ничей / ничьего ничеј / ничего

Инструментал ничьим ничим

Предложни падеж ничьём ничом

Промена 245 — Одрични придев никакой у множини

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив никакие никакије

Генитив никаких никаких

Датив никаким никаким

Акузатив никакие / никаких никакије / никаких

Инструментал никакими никакими

Предложни падеж никаких никаких

Промена 246 — Супстантивизовани придев у мушком роду

Пример:

старый → старый человек → старый

(стариј)

= старац

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив старый стариј

Генитив старого старого

Датив старому старому

Инструментал старым старим

Предложни падеж старом старом

Промена 247 — Супстантивизовани придев у женском роду

Пример:

молодая

(молодаја)

= млада жена

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив молодая молодаја

Генитив молодой молодој

Датив молодой молодој

Акузатив молодую молодују

Инструментал молодой молодој

Предложни падеж молодой молодој

Промена 248 — Супстантивизовани придев у множини

Пример:

богатые

(богатије)

= богати људи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив богатые богатије

Генитив богатых богатих

Датив богатым богатим

Акузатив богатых богатих

Инструментал богатыми богатими

Предложни падеж богатых богатих

Промена 249 — Придев употребљен као апстрактна именица

Пример:

важное

(важноје)

= нешто важно

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив важное важноје

Генитив важного важного

Датив важному важному

Инструментал важным важним

Предложни падеж важном важном

Промена 250 — Придев употребљен за означавање народа / групе

Пример:

русские

(рускије)

= Руси

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив русские рускије

Генитив русских русских

Датив русским русским

Акузатив русских русских

Инструментал русскими русскими

Предложни падеж русских русских

Промена 251 — Присвојни придев лисий

лисий (лисиј) = лисичји

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лисий лисиј

Генитив лисьего лисјего

Датив лисьему лисјему

Акузатив лисий / лисьего лисиј / лисјего

Инструментал лисьим лисјим

Предложни падеж лисьем лисјем

Промена 252 — Присвојни придев лисья

лисья (лисја) = лисичји (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лисья лисја

Генитив лисьей лисјеј

Датив лисьей лисјеј

Акузатив лисью лисју

Инструментал лисьей лисјеј

Предложни падеж лисьей лисјеј

Промена 253 — Присвојни придев лисий у множини

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лисьи лиси

Генитив лисьих лисјих

Датив лисьим лисјим

Акузатив лисьи / лисьих лиси / лисјих

Инструментал лисьими лисјими

Предложни падеж лисьих лисјих

Промена 254 — Присвојни придев волчий

волчий (волчиј) = вучји

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив волчий волчиј

Генитив волчьего волчјего

Датив волчьему волчјему

Акузатив волчий / волчьего волчиј / волчјего

Инструментал волчьим волчјим

Предложни падеж волчьем волчјем

Промена 255 — Присвојни придев медвежий

медвежий (медвежиј) = медвеђи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив медвежий медвежиј

Генитив медвежьего медвежјего

Датив медвежьему медвежјему

Акузатив медвежий / медвежьего медвежиј / медвежјего

Инструментал медвежьим медвежјим

Предложни падеж медвежьем медвежјем

Промена 256 — Присвојни придев заячий

заячий (зајачиј) = зечји

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив заячий зајачиј

Генитив заячьего зајачјего

Датив заячьему зајачјему

Инструментал заячьим зајачјим

Предложни падеж заячьем зајачјем

Промена 257 — Компаративни придев лучший

лучший (лучшиј) = бољи / најбољи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лучший лучшиј

Генитив лучшего лучшего

Датив лучшему лучшему

Акузатив лучший / лучшего лучшиј / лучшего

Инструментал лучшим лучшим

Предложни падеж лучшем лучшем

Промена 258 — Компаративни придев худший

худший (худшиј) = гори / најгори

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив худший худшиј

Генитив худшего худшего

Датив худшему худшему

Инструментал худшим худшим

Предложни падеж худшем худшем

Промена 259 — Компаративни придев больший

больший (бољшиј) = већи / значајнији

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив больший бољшиј

Генитив большего бољшего

Датив большему бољшему

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большем бољшем

Промена 260 — Компаративни придев меньший

меньший (меншиј) = мањи / мање значајан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив меньший меншиј

Генитив меньшего меншего

Датив меньшему меншему

Инструментал меньшим меншим

Предложни падеж меньшем меншем

Промена 261 — Придев первый

первый (первый) = први

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив первый первиј

Генитив первого первого

Датив первому первому

Акузатив первый / первого первиј / первого

Инструментал первым первим

Предложни падеж первом первом

Промена 262 — Придев второй

второй (второј) = други

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив второй второј

Генитив второго второго

Датив второму второму

Инструментал вторым вторим

Предложни падеж втором втором

Промена 263 — Придев третий

третий (третиј) = трећи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив третий третиј

Генитив третьего третьего

Датив третьему третьему

Инструментал третьим третьим

Предложни падеж третьем третьем

Промена 264 — Презентски активни партицип читающий

читающий (читајушчиј) = читајући

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив читающий читајушчиј

Генитив читающего читајушчего

Датив читающему читајушчему

Инструментал читающим читајушчим

Предложни падеж читающем читајушчем

Промена 265 — Презентски активни партицип говорящий

говорящий (говорјашчиј) = говорећи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив говорящий говорјашчиј

Генитив говорящего говорјашчего

Датив говорящему говорјашчему

Инструментал говорящим говорјашчим

Предложни падеж говорящем говорјашчем

Промена 266 — Презентски пасивни партицип делаемый

делаемый (делајемиј) = онај који се ради

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив делаемый делајемиј

Генитив делаемого делајемого

Датив делаемому делајемому

Инструментал делаемым делајемим

Предложни падеж делаемом делајемом

Промена 267 — Прошли пасивни партицип написанный

написанный (написанниј) = написан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив написанный написанниј

Генитив написанного написанного

Датив написанному написанному

Инструментал написанным написанним

Предложни падеж написанном написанном

Промена 268 — Прошли пасивни партицип закрытый

закрытый (закритиј) = затворен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив закрытый закритиј

Генитив закрытого закритого

Датив закрытому закритому

Инструментал закрытым закритим

Предложни падеж закрытом закритом

Промена 269 — Повратни партицип улыбающийся

улыбающийся (улибајушчијсја) = насмејан / онај који се смеши

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив улыбающийся улибајушчијсја

Генитив улыбающегося улибајушчегося

Датив улыбающемуся улибајушчемусја

Инструментал улыбающимся улибајушчимсја

Предложни падеж улыбающемся улибајушчемсја

Промена 270 — Повратни партицип сделавшийся

сделавшийся (сделавшијсја) = онај који је постао

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сделавшийся сделавшијсја

Генитив сделавшегося сделавшегося

Датив сделавшемуся сделавшемусја

Инструментал сделавшимся сделавшимсја

Предложни падеж сделавшемся сделавшемсја

Промена 271 — Кратки придев красивый

красивый (красивиј) = леп

Пуни облик:

красивый дом

(красивиј дом)

= лепа кућа

Кратки облик:

Род Руски Транслитерација

Мушки род красив красив

Женски род красива красива

Средњи род красиво красиво

Множина красивы красиви

Пример:

Дом красив.

Дом красив.

= Кућа је лепа.

Промена 272 — Кратки придев новый

новый (новиј) = нов

Род Руски Транслитерација

Мушки род нов нов

Женски род нова нова

Средњи род ново ново

Множина новы нови

Пример:

Дом нов.

Дом нов.

= Кућа је нова.

Промена 273 — Кратки придев старый

старый (стариј) = стар

Род Руски Транслитерација

Мушки род стар стар

Женски род стара стара

Средњи род старо старо

Множина стары стари

Промена 274 — Кратки придев длинный

длинный (длинниј) = дугачак

Род Руски Транслитерација

Мушки род длинен длинен

Женски род длинна длинна

Средњи род длинно длинно

Множина длинны длинни

Промена 275 — Кратки придев сильный

сильный (силниј) = снажан

Род Руски Транслитерација

Мушки род силён силјон

Женски род сильна силна

Средњи род сильно силно

Множина сильны силни

Промена основе:

и → ё

Промена 276 — Кратки придев умный

умный (умниј) = паметан

Род Руски Транслитерација

Мушки род умён умјон

Женски род умна умна

Средњи род умно умно

Множина умны умни

Промена 277 — Кратки придев трудный

трудный (трудниј) = тежак

Род Руски Транслитерација

Мушки род труден труден

Женски род трудна трудна

Средњи род трудно трудно

Множина трудны трудни

Пример:

Это трудно.

Ето трудно.

= Ово је тешко.

Промена 278 — Кратки придев радостный

радостный (радостниј) = радостан

Род Руски Транслитерација

Мушки род радостен радостен

Женски род радостна радостна

Средњи род радостно радостно

Множина радостны радостни

Промена 279 — Кратки придев готовый

готовый (готовиј) = спреман

Род Руски Транслитерација

Мушки род готов готов

Женски род готова готова

Средњи род готово готово

Множина готовы готови

Пример:

Я готов.

Ја готов.

= Спреман сам.

Промена 280 — Кратки придев должный

должный (должниј) = обавезан / мора

Род Руски Транслитерација

Мушки род должен должен

Женски род должна должна

Средњи род должно должно

Множина должны должни

Пример:

Я должен работать.

Ја должен работат.

= Морам да радим.

Промена 281 — Кратки придев нужный

нужный (нужниј) = потребан

Род Руски Транслитерација

Мушки род нужен нужен

Женски род нужна нужна

Средњи род нужно нужно

Множина нужны нужни

Пример:

Мне нужна книга.

Мне нужна книга.

= Потребна ми је књига.

Промена 282 — Кратки придев занятый

занятый (занятиј) = заузет

Род Руски Транслитерација

Мушки род занят занят

Женски род занята занјата

Средњи род занято занјато

Множина заняты занјати

Промена 283 — Кратки придев открытый

открытый (откритиј) = отворен

Род Руски Транслитерација

Мушки род открыт открит

Женски род открыта открита

Средњи род открыто открито

Множина открыты открити

Промена 284 — Кратки придев закрытый

закрытый (закритиј) = затворен

Род Руски Транслитерација

Мушки род закрыт закрит

Женски род закрыта закрита

Средњи род закрыто закрито

Множина закрыты закрити

Промена 285 — Кратки пасивни партицип сделанный

сделанный (сделанниј) = урађен / направљен

Род Руски Транслитерација

Мушки род сделан сделан

Женски род сделана сделана

Средњи род сделано сделано

Множина сделаны сделани

Пример:

Работа сделана.

Работа сделана.

= Посао је завршен.

Промена 286 — Кратки пасивни партицип написанный

написанный (написанниј) = написан

Род Руски Транслитерација

Мушки род написан написан

Женски род написана написана

Средњи род написано написано

Множина написаны написани

Промена 287 — Кратки пасивни партицип прочитанный

прочитанный (прочитанниј) = прочитан

Род Руски Транслитерација

Мушки род прочитан прочитан

Женски род прочитана прочитана

Средњи род прочитано прочитано

Множина прочитаны прочитани

Промена 288 — Кратки пасивни партицип любимый

любимый (љубимиј) = вољен

Род Руски Транслитерација

Мушки род любим љубим

Женски род любима љубима

Средњи род любимо љубимо

Множина любимы љубими

Промена 289 — Придев са завршетком -ий

Пример:

синий

(синиј)

= плав

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синий синиј

Генитив синего синего

Датив синему синему

Акузатив синий / синего синиј / синего

Инструментал синим синим

Предложни падеж синем синем

Промена 290 — Придев са завршетком -ья

Пример:

лисий хвост

(лисиј хвост)

= лисичји реп

Присвојни придев у женском роду:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив лисья лисја

Генитив лисьей лисеј

Датив лисьей лисеј

Акузатив лисью лисју

Инструментал лисьей лисеј

Предложни падеж лисьей лисеј

Промена 291 — Присвојни придев свой

свой (свој) = сопствени / свој

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив свой свој

Генитив своего своего

Датив своему своему

Акузатив свой / своего свој / своего

Инструментал своим своим

Предложни падеж своём својом

Пример:

Я люблю свой дом.

Ја љубљу свој дом.

= Волим своју кућу.

Промена 292 — Присвојни придев своя

своя (своја) = сопствени / свој (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив своя своја

Генитив своей својеј

Датив своей својеј

Акузатив свою своју

Инструментал своей својеј

Предложни падеж своей својеј

Промена 293 — Присвојни придев своё

своё (својо) = сопствени / свој (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив своё својо

Генитив своего своего

Датив своему своему

Акузатив своё својо

Инструментал своим своим

Предложни падеж своём својом

Промена 294 — Присвојни придев свои

свои (свои) = сопствени / свој (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив свои свои

Генитив своих своих

Датив своим своим

Акузатив свои / своих свои / своих

Инструментал своими своими

Предложни падеж своих своих

Промена 295 — Упитни придев каков

каков (каков) = какав је ...?

Кратки облик придева:

Род Руски Транслитерација

Мушки род каков каков

Женски род какова какова

Средњи род каково каково

Множина каковы какови

Пример:

Каков результат?

Каков резултат?

= Какав је резултат?

Промена 296 — Односни придев каковый

каковый (каковиј) = какве врсте (књижевно)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив каковый каковиј

Генитив какового какового

Датив каковому каковому

Инструментал каковым каковим

Предложни падеж каковом каковом

Промена 297 — Одрични придев никаков

каков → никаков

(никаков) = никаква врста / ништа

Род Руски Транслитерација

Мушки род никаков никаков

Женски род никакова никакова

Средњи род никаково никаково

Множина никаковы никакови

Промена 298 — Компаративни придев выше

высокий → выше

(високиј → више)

= висок → виши

Употребљава се као предикат:

Гора выше.

Гора више.

= Планина је виша.

Падежни облици се не примењују јер се једноставни компаративи не мењају по падежима.

Промена 299 — Компаративни придев ниже

низкий → ниже

(низкиј → ниже)

= низак → нижи

Пример:

Цена ниже.

Цена ниже.

= Цена је нижа.

Промена 300 — Компаративни придев быстрее

быстрый → быстрее

(бистриј → бистрее)

= брз → бржи

Пример:

Он бежит быстрее.

Он бежит бистрее.

= Он трчи брже.

Промена 301 — Компаративни придев са более

Пример:

более красивый

(бољеје красивиј)

= лепши / лепши по степену

Придев се мења по уобичајеном обрасцу:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив более красивый бољеје красивиј

Генитив более красивого бољеје красивого

Датив более красивому бољеје красивому

Инструментал более красивым бољеје красивим

Предложни падеж более красивом бољеје красивом

Промена 302 — Компаративни придев са менее

Пример:

менее важный

(менеје важниј)

= мање важан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив менее важный менеје важниј

Генитив менее важного менеје важного

Датив менее важному менеје важному

Инструментал менее важным менеје важним

Предложни падеж менее важном менеје важном

Промена 303 — Придев у суперлативу самый лучший

самый лучший

(самиј лучшиј)

= најбољи од свих

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив самый лучший самиј лучшиј

Генитив самого лучшего самого лучшего

Датив самому лучшему самому лучшему

Инструментал самым лучшим самим лучшим

Предложни падеж самом лучшем самом лучшем

Промена 304 — Придев у суперлативу наилучший

наилучший (наилучшиј)

= најбољи (формално)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив наилучший наилучшиј

Генитив наилучшего наилучшего

Датив наилучшему наилучшему

Инструментал наилучшим наилучшим

Предложни падеж наилучшем наилучшем

Промена 305 — Придев у суперлативу высочайший

высочайший (височајшиј)

= највиши / највећи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив высочайший височајшиј

Генитив высочайшего височајшего

Датив высочайшему височајшему

Инструментал высочайшим височајшим

Предложни падеж высочайшем височајшем

Промена 306 — Придев у суперлативу малейший

малейший (малејшиј)

= најмањи / најситнији

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив малейший малејшиј

Генитив малейшего малејш его

Датив малейшему малејшему

Инструментал малейшим малејшим

Предложни падеж малейшем малејшем

Промена 307 — Презентски активни партицип идущий

идущий (идушчиј)

= онај који иде / хода

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив идущий идушчиј

Генитив идущего идушчего

Датив идущему идушчему

Инструментал идущим идушчим

Предложни падеж идущем идушчем

Промена 308 — Презентски активни партицип стоящий

стоящий (стојашчиј)

= стојећи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив стоящий стојашчиј

Генитив стоящего стојашчего

Датив стоящему стојашчему

Инструментал стоящим стојашчим

Предложни падеж стоящем стојашчем

Промена 309 — Прошли активни партицип бывший

бывший (бившиј)

= бивши / онај који је био

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив бывший бившиј

Генитив бывшего бившего

Датив бывшему бившему

Инструментал бывшим бившим

Предложни падеж бывшем бившем

Промена 310 — Прошли активни партицип сделавший

сделавший (сделавшиј)

= онај који је урадио

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сделавший сделавшиј

Генитив сделавшего сделавшего

Датив сделавшему сделавшему

Инструментал сделавшим сделавшим

Предложни падеж сделавшем сделавшем

Промена 311 — Презентски активни партицип делающий

делающий (делајушчиј)

= онај који ради / прави

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив делающий делајушчиј

Генитив делающего делајушчего

Датив делающему делајушчему

Акузатив делающий / делающего делајушчиј / делajушчего

Инструментал делающим делајушчим

Предложни падеж делающем делајушчем

Промена 312 — Презентски активни партицип читающий

читающий (читајушчиј)

= читајући

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив читающий читајушчиј

Генитив читающего читајушчего

Датив читающему читајушчему

Акузатив читающий / читающего читајушчиј / читајушчего

Инструментал читающим читајушчим

Предложни падеж читающем читајушчем

Промена 313 — Презентски активни партицип видящий

видящий (видјашчиј)

= онај који види

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив видящий видјашчиј

Генитив видящего видјашчего

Датив видящему видјашчему

Инструментал видящим видјашчим

Предложни падеж видящем видјашчем

Промена 314 — Садашњи пасивни партицип читаемый

читаемый (читајемиј)

= који се чита

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив читаемый читајемиј

Генитив читаемого читајемого

Датив читаемому читајемому

Инструментал читаемым читајемим

Предложни падеж читаемом читајемом

Промена 315 — Садашњи пасивни партицип видимый

видимый (видимиј)

= видљив / који се види

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив видимый видимиј

Генитив видимого видимого

Датив видимому видимому

Инструментал видимым видимим

Предложни падеж видимом видимом

Промена 316 — Садашњи пасивни партицип любимый

любимый (љубимиј)

= вољен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив любимый љубимиј

Генитив любимого љубимого

Датив любимому љубимому

Инструментал любимым љубимим

Предложни падеж любимом љубимом

Промена 317 — Прошли пасивни партицип купленный

купленный (купљенниј)

= купљен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив купленный купљенниј

Генитив купленного купљенного

Датив купленному купљенному

Инструментал купленным купљеним

Предложни падеж купленном купљенном

Промена 318 — Прошли пасивни партицип построенный

построенный (постројенниј)

= изграђен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив построенный постројенниј

Генитив построенного постројенного

Датив построенному постројенному

Инструментал построенным постројеним

Предложни падеж построенном постројенном

Промена 319 — Прошли пасивни партицип открытый

открытый (откритиј)

= отворен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив открытый откритиј

Генитив открытого открытого

Датив открытому открытому

Инструментал открытым открытим

Предложни падеж открытом открытом

Промена 320 — Прошли пасивни партицип закрытый

закрытый (закритиј)

= затворен

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив закрытый закритиј

Генитив закрытого закрытого

Датив закрытому закрытому

Инструментал закрытым закритим

Предложни падеж закрытом закрытом

Промена 321 — Присвојни придев дедов

дедов (дедов)

= дедин

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дедов дедов

Генитив дедова дедова

Датив дедову дедову

Инструментал дедовым дедовим

Предложни падеж дедовом дедовом

Промена 322 — Присвојни придев сынов

сынов (синов)

= синовљев

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сынов синов

Генитив сынова синова

Датив сынову синову

Инструментал сыновым синовим

Предложни падеж сыновом синовом

Промена 323 — Присвојни придев дочерин

дочерин (дочерин)

= ћеркин

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив дочерин дочерин

Генитив дочернего дочернего

Датив дочернему дочернему

Инструментал дочерним дочерним

Предложни падеж дочернем дочернем

Промена 324 — Присвојни придев медвежий

медвежий (медвежиј)

= медвеђи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив медвежий медвежиј

Генитив медвежьего медвежьего

Датив медвежьему медвежьему

Инструментал медвежьим медвежьим

Предложни падеж медвежьем медвежьем

Промена 325 — Придев са наставком -овский

Пример:

московский

(московскиј)

= који се односи на Москву

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив московский московскиј

Генитив московского московского

Датив московскому московскому

Инструментал московским московским

Предложни падеж московском московском

Промена 326 — Придев са наставком -ческий

Пример:

практический

(практическиј)

= практичан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив практический практическиј

Генитив практического практического

Датив практическому практическому

Инструментал практическим практическим

Предложни падеж практическом практическом

Промена 327 — Придев са наставком -ический

Пример:

исторический

(историческиј)

= историјски

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив исторический историческиј

Генитив исторического исторического

Датив историческому историческому

Инструментал историческим историческим

Предложни падеж историческом историческом

Промена 328 — Придев са наставком -ный

Пример:

возможный

(возможниј)

= могућ

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив возможный возможниј

Генитив возможного возможного

Датив возможному возможному

Инструментал возможным возможним

Предложни падеж возможном возможном

Промена 329 — Придев са наставком -тельный

Пример:

значительный

(значитељниј)

= значајан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив значительный значитељниј

Генитив значительного значитељного

Датив значительному значитељному

Инструментал значительным значитељним

Предложни падеж значительном значитељном

Промена 330 — Придев са наставком -истый

Пример:

чистый

(чистиј)

= чист

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив чистый чистиј

Генитив чистого чистого

Датив чистому чистому

Инструментал чистым чистим

Предложни падеж чистом чистом

Промена 331 — Придев са наставком -ний

Пример:

летний

(летниј)

= летњи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив летний летниј

Генитив летнего летнего

Датив летнему летнему

Акузатив летний / летнего летниј / летнего

Инструментал летним летним

Предложни падеж летнем летнем

Промена 332 — Придев са наставком -ний (мека основа)

Пример:

синий

(синиј)

= плав

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив синий синиј

Генитив синего синего

Датив синему синему

Акузатив синий / синего синиј / синего

Инструментал синим синим

Предложни падеж синем синем

Промена 333 — Придев са наставком -ой

Пример:

большой

(бољшој)

= велики

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большой бољшој

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Акузатив большой / большого бољшој / бољшого

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большом бољшом

Промена 334 — Придев са наставком -ой, женски род

Пример:

большая

(бољшаја)

= велика (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большая бољшаја

Генитив большой бољшој

Датив большой бољшој

Акузатив большую бољшују

Инструментал большой бољшој

Предложни падеж большой бољшој

Промена 335 — Придев са наставком -ой, средњи род

Пример:

большое

(бољшоје)

= велико (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большое бољшоје

Генитив большого бољшого

Датив большому бољшому

Акузатив большое бољшоје

Инструментал большим бољшим

Предложни падеж большом бољшом

Промена 336 — Придев са наставком -ой, множина

Пример:

большие

(бољшије)

= велики (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив большие бољшије

Генитив больших бољших

Датив большим бољшим

Акузатив большие / больших бољшије / бољших

Инструментал большими бољшими

Предложни падеж больших бољших

Промена 337 — Придев са наставком -ейший

Пример:

сильнейший

(сиљнејшиј)

= најјачи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив сильнейший сиљнејшиј

Генитив сильнейшего сиљнејшего

Датив сильнейшему сиљнејшему

Инструментал сильнейшим сиљнејшим

Предложни падеж сильнейшем сиљнејшем

Промена 338 — Придев са наставком -айший

Пример:

величайший

(величајшиј)

= највећи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив величайший величајшиј

Генитив величайшего величајшего

Датив величайшему величајшему

Инструментал величайшим величајшим

Предложни падеж величайшем величајшем

Промена 339 — Придев ранний

ранний (ранниј)

= рани

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ранний ранниј

Генитив раннего раннего

Датив раннему раннему

Инструментал ранним ранним

Предложни падеж раннем раннем

Промена 340 — Придев поздний

поздний (поздниј)

= касни

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив поздний поздниј

Генитив позднего позднего

Датив позднему позднему

Инструментал поздним поздним

Предложни падеж позднем позднем

Промена 341 — Придев средний

средний (средниј)

= средњи / просечан

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив средний средниј

Генитив среднего среднего

Датив среднему среднему

Инструментал средним средним

Предложни падеж среднем среднем

Промена 342 — Придев последний

последний (последниј)

= последњи

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив последний последниј

Генитив последнего последнего

Датив последнему последнему

Инструментал последним последним

Предложни падеж последнем последнем

Промена 343 — Придев каждый

каждый (каждиј)

= сваки

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив каждый каждиј

Генитив каждого каждого

Датив каждому каждому

Акузатив каждый / каждого каждиј / каждого

Инструментал каждым каждим

Предложни падеж каждом каждом

Промена 344 — Придев весь

весь (вес')

= цео / сав

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив весь вес'

Генитив всего всего

Датив всему всему

Акузатив весь / весь вес'

Инструментал всем всем

Предложни падеж всём всјом

Промена 345 — Придев целый

целый (целиј)

= цео / читав

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив целый целиј

Генитив целого целого

Датив целому целому

Инструментал целым целим

Предложни падеж целом целом

Промена 346 — Придев сам

сам (сам)

= сам / исти

Род Руски Транслитерација

Мушки род сам сам

Женски род сама сама

Средњи род само само

Множина сами сами

Промена 347 — Придев один

один (один)

= један / неки

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив один один

Генитив одного одного

Датив одному одному

Инструментал одним одним

Предложни падеж одном одном

Промена 348 — Придев другой

другой (другoј)

= други / неки други

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив другой другoј

Генитив другого другого

Датив другому другому

Инструментал другим другим

Предложни падеж другом другом

Промена 349 — Придев новейший

новейший (новејшиј)

= најновији

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив новейший новејшиј

Генитив новейшего новејшего

Датив новейшему новејшему

Инструментал новейшим новејшим

Предложни падеж новейшем новејшем

Промена 350 — Придев древний

древний (древниј)

= древни / прастар

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив древний древниј

Генитив древнего древнего

Датив древнему древнему

Инструментал древним древним

Предложни падеж древнем древнем

ГЛАГОЛ БИТИ:

1. Садашње време (сам / јесам, си / јеси, је / јесте, су / јесу)

У садашњем времену руски обично користи нулту копулу (глагол се изоставља).

Образац:

Субјекат + придев/именица

Енглески Руски Транслитерација

Ја сам ученик Я студент Ја студент

Он је лекар Он врач Он врач

Она је срећна Она счастлива Она шчастлива

Ми смо спремни Мы готовы Ми готови

Они су учитељи Они учителя Они учитеља

Дословно:

Я студент

Ја студент

= Ја ученик → Ја сам ученик

2. Садашње време са нагласком: есть

есть (јест') = постоји / има / јесте

Користи се када желите да нагласите постојање или поседовање.

Образац:

Субјекат + есть + именица

Примери:

Руски Транслитерација Енглески

Он есть врач Он јест' врач Он је лекар (наглашено)

Бог есть любовь Бог јест' љубов' Бог је љубав

⚠️ У уобичајеном говору:

❌ Он есть врач

✅ Он врач

3. Прошло време глагола быть

У прошлом времену се користе:

был / была / было / были

(бил / била / било / били)

Прошло време се слаже са родом и бројем.

Субјекат Руски Транслитерација Енглески

Ја (мушки род) сам био Я был Ја бил Ја сам био

Ја (женски род) сам била Я была Ја била Ја сам била

Он је био Он был Он бил Он је био

Она је била Она была Она била Она је била

Оно је било Оно было Оно било Оно је било

Ми смо били Мы были Ми били Ми смо били

Они су били Они были Они били Они су били

Примери:

Я был дома.

Ја бил дома.

= Био сам код куће.

Она была счастлива.

Она била шчастлива.

= Она је била срећна.

Они были студентами.

Они били студентами.

= Они су били ученици.

4. Будуће време глагола быть

У будућем времену користи се пуни глагол:

быть → буду (буду) = бићу

Образац:

буду + инфинитив/придев/именица

Промена по лицима у будућем времену

Заменица Руски Транслитерација Енглески

Я буду буду Ја ћу бити

Ты будешь будеш' Ти ћеш бити

Он/Она/Оно будет будет Он/она/оно ће бити

Мы будем будем Ми ћемо бити

Вы будете будете Ви ћете бити

Они будут будут Они ће бити

Примери:

Я буду врачом.

Ја буду врачом.

= Бићу лекар.

Она будет дома.

Она будет дома.

= Она ће бити код куће.

Они будут счастливы.

Они будут шчастливи.

= Они ће бити срећни.

5. Одрични облик глагола „бити“

Садашње време

Користи се:

не + именица/придев

Руски Транслитерација Енглески

Я не студент Ја не студент Ја нисам ученик

Он не дома Он не дома Он није код куће

Она не готова Она не готова Она није спремна

Одрични облик прошлог времена

не был / не была / не было / не были

Примери:

Я не был там.

Ја не бил там.

= Нисам био тамо.

Она не была готова.

Она не била готова.

= Она није била спремна.

Одрични облик будућег времена

не буду + именица/придев

Руски Транслитерација Енглески

Я не буду врачом Ја не буду врачом Нећу бити лекар

Он не будет дома Он не будет дома Он неће бити код куће

6. Питања са глаголом „бити“

Садашње време

Само се мења интонација:

Ты студент?

Ти студент?

= Да ли си ученик?

Она счастлива?

Она шчастлива?

= Да ли је она срећна?

Прошло време

Ставите был/была испред или иза субјекта:

Ты был дома?

Ти бил дома?

= Да ли си био код куће?

Она была врачом?

Она била врачом?

= Да ли је она била лекар?

Будуће време

Будешь + субјекат + ...?

Пример:

Ты будешь врачом?

Ти будеш' врачом?

= Да ли ћеш бити лекар?

7. Условни облик „био бих“

Руски користи:

бы + прошло време

Енглески Руски Транслитерација

Ја бих био Я был бы Ја бил би

Она би била Она была бы Она била би

Ми бисмо били Мы были бы Ми били би

Пример:

Я был бы счастлив.

Ја бил би шчастлив.

= Био бих срећан.

8. Заповедни облик „буди!“

Руски обично користи:

Енглески Руски Транслитерација

Буди! (неформално) будь буд'

Будите! (множина/формално) будьте буд'те

Примери:

Будь осторожен!

Буд' осторожен!

= Буди опрезан!

Будьте готовы!

Буд'те готови!

= Будите спремни!

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА:

1. Садашње време — сам / јесам, си / јеси, је / јесте

Обично се глагол быть изоставља.

Заменица Руски Транслитерација Енглески

Я я студент ја студент Ја сам ученик

Ты ты дома ти дома Ти си код куће

Он он врач он врач Он је лекар

Она она счастлива она шчастлива Она је срећна

Оно оно большое оно бољшое Оно је велико

Мы мы готовы ми готови Ми смо спремни

Вы вы правы ви прави Ви сте у праву

Они они заняты они занјати Они су заузети

Важно

Я есть студент је граматички могуће у посебним/наглашеним контекстима, али у уобичајеном руском се каже:

Я студент.

Ја студент.

= Ја сам ученик.

2. Прошло време — био сам / била сам / били смо

Прошло време се мења у складу са родом и бројем.

Заменица Руски Транслитерација Енглески

Я (мушки род) я был ја бил Ја сам био

Я (женски род) я была ја била Ја сам била

Ты (мушки род) ты был ти бил Ти си био

Ты (женски род) ты была ти била Ти си била

Он он был он бил Он је био

Она она была она била Она је била

Оно оно было оно било Оно је било

Мы мы были ми били Ми смо били

Вы вы были ви били Ви сте били

Они они были они били Они су били

Образовање

быть → был / была / было / были

Примери:

Я был дома.

Ја бил дома.

= Био сам код куће.

Она была врачом.

Она била врачом.

= Она је била лекар.

Мы были счастливы.

Ми били шчастливи.

= Били смо срећни.

3. Будуће време — бићу / бићеш / биће

Будуће време се образује помоћу садашњих облика глагола быть + инфинитива.

За значење „бићу“ инфинитив је быть, па је:

буду + быть обично непотребно/сувишно. Уместо тога, буду/будешь/итд. функционише као „бићу/бићеш“.

Заменица Руски Транслитерација Енглески

Я буду буду Ја ћу бити

Ты будешь будеш' Ти ћеш бити

Он будет будет Он ће бити

Она будет будет Она ће бити

Оно будет будет Оно ће бити

Мы будем будем Ми ћемо бити

Вы будете будете Ви ћете бити

Они будут будут Они ће бити

Примери:

Я буду дома.

Ја буду дома.

= Бићу код куће.

Она будет врачом.

Она будет врачом.

= Она ће бити лекар.

Они будут счастливы.

Они будут шчастливи.

= Они ће бити срећни.

4. Условни облик — био бих / била бих

Руски користи прошло време + бы.

Образовање

облик прошлог времена + бы

Заменица Руски Транслитерација Енглески

Я (м.) я был бы ја бил би Ја бих био

Я (ж.) я была бы ја била би Ја бих била

Ты (м.) ты был бы ти бил би Ти би био

Ты (ж.) ты была бы ти била би Ти би била

Он он был бы он бил би Он би био

Она она была бы она била би Она би била

Оно оно было бы оно било би Оно би било

Мы мы были бы ми били би Ми бисмо били

Вы вы были бы ви били би Ви бисте били

Они они были бы они били би Они би били

Пример:

Я был бы счастлив.

Ја бил би шчастлив.

= Био бих срећан.

Она была бы рада.

Она била би рада.

= Она би била радосна.

5. Заповедни облик — буди!

Заповедни облик има два главна облика:

Лице Руски Транслитерација Енглески

ты будь буд' Буди!

вы будьте буд'те Будите!

Примери:

Будь счастлив!

Буд' шчастлив!

= Буди срећан!

Будь осторожен!

Буд' осторожен!

= Буди опрезан!

Будьте готовы!

Буд'те готови!

= Будите спремни!

6. Одрични облик глагола „бити“

Садашње време

Користи се не + именица/придев/место.

Потврдно Одрицање

Я студент. Я не студент.

Ја студент. Ја не студент.

Ја сам ученик. Ја нисам ученик.

Она не дома.

Она не дома.

= Она није код куће.

Прошло време

Ставите не испред облика прошлог времена.

Я не был дома.

Ја не бил дома.

= Нисам био код куће.

Она не была готова.

Она не била готова.

= Она није била спремна.

Они не были здесь.

Они не били здес'.

= Они нису били овде.

Будуће време

не + буду/будешь/будет/итд.

Я не буду дома.

Ја не буду дома.

= Нећу бити код куће.

Они не будут готовы.

Они не будут готови.

= Они неће бити спремни.

7. Упитни облици

Садашње време

Обично нема глагола:

Ты дома?

Ти дома?

= Да ли си код куће?

Она врач?

Она врач?

= Да ли је она лекар?

Прошло време

Ты был дома?

Ти бил дома?

= Да ли си био код куће?

Она была счастлива?

Она била шчастлива?

= Да ли је она била срећна?

Будуће време

Ты будешь дома?

Ти будеш' дома?

= Да ли ћеш бити код куће?

Они будут готовы?

Они будут готови?

= Да ли ће они бити спремни?

8. „Има / постоји“

Руски често користи есть (јест') за изражавање постојања.

Потврдно

У меня есть книга.

У мења јест' книга.

= Имам књигу.

Дословно:

у меня = код мене

есть = има / постоји

книга = књига

Одрицање

У меня нет книги.

У мења нет книги.

= Немам књигу.

9. Инфинитив — бити

быть

бит'

= бити

Пример:

Я хочу быть врачом.

Ја хочu бит' врачом.

= Желим да будем лекар.

Важно быть честным.

Важно бит' честним.

= Важно је бити поштен.

10. Партиципи глагола быть

Глагол быть има неке посебне партиципске облике.

Врста Руски Транслитерација Значење

Садашњи активни — — углавном се не користи

Прошли активни бывший бившиј бивши / који је био

Садашњи пасивни — — обично се не образује

Прошли пасивни — — обично се не образује

Бывший президент

Бившиј президент

= бивши председник

4- ЗАМЕНИЦЕ:

1. Личне заменице (Личные местоимения)

Я (ја) = ја

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив я ја ја

Генитив меня мења мене / мој

Датив мне мње мени

Акузатив меня мења мене

Инструментал мной / мною мној / мноју са мном

Предложни падеж мне мње о мени

Примери:

Она видит меня.

Она видит мења.

= Она ме види.

Она говорит обо мне.

Она гаварит аба мње.

= Она говори о мени.

Ты (ти) = ти (једнина, неформално)

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив ты ти ти

Генитив тебя тебја тебе

Датив тебе тебе теби

Акузатив тебя тебја тебе

Инструментал тобой / тобою табој / табоју са тобом

Предложни падеж тебе тебе о теби

Он (он) = он

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив он он он

Генитив его јего њега / његов

Датив ему јему њему

Акузатив его јего њега

Инструментал им им са њим

Предложни падеж нём њом о њему

Пример:

Я вижу его.

Ја вижу јего.

= Ја га видим.

Она (она) = она

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив она она она

Генитив её јејо ње

Датив ей јеј њој

Акузатив её јејо њу

Инструментал ей / ею јеј / јеју са њом

Предложни падеж ней њеј о њој

Оно (оно) = оно

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив оно оно оно

Генитив его јего његовог

Датив ему јему њему

Акузатив его јего њега

Инструментал им им са њим

Предложни падеж нём њом о њему

Мы (ми) = ми

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив мы ми ми

Генитив нас нас нас

Датив нам нам нама

Акузатив нас нас нас

Инструментал нами нами са нама

Предложни падеж нас нас о нама

Вы (ви) = ви (множина / формално)

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив вы ви ви

Генитив вас вас вас

Датив вам вам вама

Акузатив вас вас вас

Инструментал вами вами са вама

Предложни падеж вас вас о вама

Они (они) = они

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив они они они

Генитив их их њих / њихов

Датив им им њима

Акузатив их их њих

Инструментал ими ими са њима

Предложни падеж них них о њима

2. Повратна заменица (Возвратное местоимение)

себя (себја) = себе / самог себе / саме себе

Не постоји номинативни облик.

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив — — —

Генитив себя себја себе

Датив себе себе себи

Акузатив себя себја себе

Инструментал собой сабој са собом

Предложни падеж себе себе о себи

Пример:

Он любит себя.

Он љубит себја.

= Он воли самог себе.

3. Присвојне заменице (Притяжательные)

мой (мој) = мој

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мой мој

Генитив моего мојего

Датив моему мојему

Акузатив мой / моего мој / мојего

Инструментал моим моим

Предложни падеж моём мојом

моя (моја) = моја (женски род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив моя моја

Генитив моей мојеј

Датив моей мојеј

Акузатив мою моју

Инструментал моей мојеј

Предложни падеж моей мојеј

моё (мојо) = моје (средњи род)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив моё мојо

Генитив моего мојего

Датив моему мојему

Акузатив моё мојо

Инструментал моим моим

Предложни падеж моём мојом

мои (моји) = моји (множина)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив мои моји

Генитив моих мојих

Датив моим моим

Акузатив мои / моих моји / мојих

Инструментал моими мојими

Предложни падеж моих мојих

4. Показне заменице

этот (етот) = овај

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив этот етот

Генитив этого етого

Датив этому етому

Акузатив этот / этого етот / етого

Инструментал этим етим

Предложни падеж этом етом

тот (тот) = онај

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив тот тот

Генитив того того

Датив тому тому

Акузатив тот / того тот / того

Инструментал тем тем

Предложни падеж том том

Ова књига Эта книга Ета книга показна заменица + именица

Ово је књига Это книга Ето книга это + именица

овај (мушки род) этот етот

ова (женски род) эта ета

ово (средњи род) это ето

ови эти ети

онај (мушки род) тот тот

она (женски род) та та

оно (средњи род) то то

они те те

Этот дом. Етот дом. Ова кућа.

Это книга. Ето книга. Ово је књига (Овде это значи „ово је“ и не слаже се са именицом у роду.)

5. Упитне заменице

кто (кто) = ко

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив кто кто

Генитив кого кого

Датив кому кому

Акузатив кого кого

Инструментал кем кем

Предложни падеж ком ком

что (что) = шта

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив что что

Генитив чего чего

Датив чему чему

Акузатив что что

Инструментал чем чем

Предложни падеж чём чјом

6. Неодређене заменице

кто-то (кто-то) = неко

Мења се као кто:

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив кто-то кто-то

Генитив кого-то кого-то

Датив кому-то кому-то

Акузатив кого-то кого-то

Инструментал кем-то кем-то

Предложни падеж ком-то ком-то

7. Одричне заменице

никто (никто) = нико

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив никто никто

Генитив никого никого

Датив никому никому

Акузатив никого никого

Инструментал никем никем

Предложни падеж ником ником

ничто (ничто) = ништа

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив ничто ничто

Генитив ничего ничего

Датив ничему ничему

Акузатив ничто ничто

Инструментал ничем ничем

Предложни падеж ничём ничјом

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ:

1. Этот (етот) — овај

Мушки род: этот (етот)

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив этот етот овај

Генитив этого етого овог

Датив этому етому овом

Акузатив (неживо) этот етот ово

Акузатив (живо) этого етого ову особу

Инструментал этим етим овим

Предложни падеж этом етом о овоме

Пример:

Этот дом большой.

Етот дом бољшој.

= Ова кућа је велика.

Женски род: эта (ета)

= ова

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив эта ета ова

Генитив этой етој ове

Датив этой етој овој

Акузатив эту ету ову

Инструментал этой / этою етој / етоју овом

Предложни падеж этой етој о овој

Пример:

Эта книга интересная.

Ета книга интереснаја.

= Ова књига је занимљива.

Средњи род: это (ето)

= ово

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив это ето ово

Генитив этого етого овог

Датив этому етому овом

Акузатив это ето ово

Инструментал этим етим овим

Предложни падеж этом етом о овоме

Пример:

Это окно открыто.

Ето окно открити.

= Овај прозор је отворен.

Множина: эти (ети)

= ови

Падеж Руски Транслитерација Српски

Номинатив эти ети ови

Генитив этих етих ових

Датив этим етим овима

Акузатив эти / этих ети / етих ове

Инструментал этими етими овима

Предложни падеж этих етих о овима

Пример:

Эти люди работают.

Ети људи работают.

= Ови људи раде.

2. Тот (тот) — онај

Мушки род: тот (тот)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив тот тот

Генитив того того

Датив тому тому

Акузатив тот / того тот / того

Инструментал тем тем

Предложни падеж том том

Пример:

Тот человек мой друг.

Тот человек мој друг.

= Та особа је мој пријатељ.

Женски род: та (та)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив та та

Генитив той тој

Датив той тој

Акузатив ту ту

Инструментал той тој

Предложни падеж той тој

Пример:

Та машина новая.

Та машина новаја.

= Тај аутомобил је нов.

Средњи род: то (то)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив то то

Генитив того того

Датив тому тому

Акузатив то то

Инструментал тем тем

Предложни падеж том том

Множина: те (те)

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив те те

Генитив тех тех

Датив тем тем

Акузатив те / тех те / тех

Инструментал теми теми

Предложни падеж тех тех

Пример:

Те люди живут здесь.

Те људи живут здес.

= Ти људи живе овде.

3. Такав (такој) — такав / ове врсте

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив такой такој

Генитив такого такого

Датив такому такому

Акузатив такой / такого такој / такого

Инструментал таким таким

Предложни падеж таком таком

Пример:

Я не видел такого человека.

Ја не видел такого человека.

= Нисам видео такву особу.

Женски род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив такая такаја

Генитив такой такој

Датив такой такој

Акузатив такую такују

Инструментал такой такој

Предложни падеж такой такој

Средњи род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив такое такоје

Генитив такого такого

Датив такому такому

Акузатив такое такоје

Инструментал таким таким

Предложни падеж таком таком

Множина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив такие такије

Генитив таких таких

Датив таким таким

Акузатив такие / таких такије / таких

Инструментал такими такими

Предложни падеж таких таких

4. Такав је (таков) — такав је

Обично се користи са глаголом быть.

Род Руски Транслитерација Српски

Мушки род таков таков такав је

Женски род такова такова таква је

Средњи род таково таково такво је

Множина таковы такови такви су

Примери:

Такова жизнь.

Такова жизњ.

= Такав је живот.

Таковы правила.

Такови правила.

= Таква су правила.

5. Столько (столко) — толико / толико много

Ова реч се не мења по роду, али има падеже.

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив столько столко

Генитив стольких столких

Датив стольким столким

Акузатив столько столко

Инструментал столькими столкими

Предложни падеж стольких столких

Пример:

Я не ожидал столько людей.

Ја не ожидал столко људеј.

= Нисам очекивао толико људи.

5- ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА:

САДАШЊЕ:

я читаю ја читају Ја читам / управо читам

ты читаешь ти читајеш ти читаш (неформално)

он читает он читајет он чита

она читает она читајет она чита

оно читает оно читајет оно чита

мы читаем ми читајем ми читамо

вы читаете ви читајете ви читате (формално / множина)

они читают они читајут они читају

ПРОШЛО:

я читал ја читал Ја сам читао (говорник мушког рода)

ты читал ти читал ти си читао (мушки род)

он читал он читал он је читао

я читала ја читала Ја сам читала (говорник женског рода)

ты читала ти читала ти си читала (женски род)

она читала она читала она је читала

БУДУЋЕ:

я буду читать ја буду читат Ја ћу читати / читаћу

ты будешь читать ти будеш читат ти ћеш читати

он будет читать он будет читат он ће читати

она будет читать она будет читат она ће читати

оно будет читать оно будет читат оно ће читати

мы будем читать ми будем читат ми ћемо читати

вы будете читать ви будете читат ви ћете читати

они будут читать они будут читат они ће читати

6- ПАСИВНА ВРЕМЕНА:

книга читается книга читајетсја Књига се чита / управо се чита

книги читаются книги читајутсја Књиге се читају

документ был прочитан документ бил прочитан Документ је прочитан (именица мушког рода)

книга была прочитана книга била прочитана Књига је прочитана (именица женског рода)

письмо было прочитано писмо било прочитано Писмо је прочитано (именица средњег рода)

книги были прочитаны книги били прочитани Књиге су прочитане (именица у множини)

книга читалась книга читалась (именица женског рода)

письмо читалось писмо читалось (именица средњег рода)

книги читались книги читались (именица у множини)

Ако је мушки род, додај -ся

документ будет прочитан документ будет прочитан Документ ће бити прочитан

книга будет прочитана книга будет прочитана Књига ће бити прочитана

письмо будет прочитано писмо будет прочитано Писмо ће бити прочитано

книги будут прочитаны книги будут прочитаны Књиге ће бити прочитане

книга будет читаться книга будет читатсја

письмо будет читаться писмо будет читатсја

книги будут читаться книги будут читатсја

документ прочитан документ прочитан (именица мушког рода)

книга прочитана книга прочитана (именица женског рода)

письмо прочитано писмо прочитано (именица средњег рода)

книги прочитаны книги прочитани (именица у множини)

документ документ был прочитан документ бил прочитан

книга книга была прочитана книга била прочитана

письмо письмо было прочитано писмо било прочитано

книги книги были прочитаны книги били прочитани

документ документ будет прочитан документ будет прочитан

книга книга будет прочитана книга будет прочитана

письмо письмо будет прочитано писмо будет прочитано

книги книги будут прочитаны книги будут прочитаны

Књига се већ чита два сата.

7- ОДРИЦАЊЕ:

я читаю не читаю ја не читају

ты читаешь не читаешь ти не читајеш

он читает не читает он не читајет

она читает не читает она не читајет

мы читаем не читаем ми не читајем

вы читаете не читаете ви не читајете

они читают не читают они не читајут

ја (мушки род) читал не читал

ја (женски род) читала не читала

ти (мушки род) читал не читал

ти (женски род) читала не читала

он читал не читал

она читала не читала

ми читали не читали

они читали не читали

ја не буду читать

ти не будешь читать

он/она не будет читать

ми не будем читать

ви не будете читать

они не будут читат

никто никто нико

никого никого нико (објекат)

никому никому никоме

ничто ничто ништа

ничего ничего ништа (објекат)

никогда никогда никада

нигде нигде нигде

никуда никуда никуда / никуда

никак никак никако

ниоткуда ниоткуда ниодакле

читай! не читай! читај! / не читај!

говори! не говори! говори! / не говори!

иди! не иди! иди! / не иди!

делай! не делай! ради! / не ради!

Письмо не было написано. Писмо не било написано. Писмо није било написано.

8- ПИТАЊА:

ПИТАЊА СА ДА/НЕ:

Постоје два начина за постављање питања на која се одговара са да или не:

1- Иста структура реченице, само додамо упитник

Изјава + ?

Я читаю Я читаю?

Ты читаешь Ты читаешь?

Он читает Он читает?

Она читает Она читает?

Мы читаем Мы читаем?

Вы читаете Вы читаете?

Они читают Они читают?

Знаешь ли ты? Знајеш ли ти? Да ли знаш?

Ты знаешь ли? (ређе) Да ли знаш?

УПИТНЕ РЕЧИ:

Как Как Како

Где Где Где

Откуда Откуда Одакле

Сколько Сколко Колико

Что Что Шта

Почему Почему Зашто

Куда Куда Куда

Когда Когda Када

Что ты делаешь? Что ти делајеш? Шта радиш?

Сколько книг ты читаешь? Сколко книг ти читајеш? Колико књига читаш?

9- ПРИЛОЗИ:

Руски Транслитерација Енглески

хорошо хорошо добро

плохо плохо лоше

быстро бистро брзо

медленно медленно споро

легко легко лако

трудно трудно са тешкоћом

тяжело тјажело тешко / са тешкоћом

просто просто једноставно

сложно сложно компликовано / са тешкоћом

ясно јасно јасно

понятно понјатно разумљиво / јасно

правильно правилно исправно

неправильно неправилно погрешно

точно точно тачно

неточно неточно нетачно

аккуратно аккуратно пажљиво / уредно

осторожно осторожно пажљиво

внимательно внимателно пажљиво

невнимательно невнимателно непажљиво

спокойно спокојно смирено

тихо тихо тихо

громко громко гласно

медленно медленно споро

резко резко оштро / нагло

мягко мјагко нежно

твёрдо твјордо чврсто

сильно силно снажно

слабо слабо слабо

красиво красиво лепо

некрасиво некрасиво непривлачно

легко легко лако

тяжело тјажело са тешкоћом

свободно свободно слободно

независимо независимо независно

вместе вместе заједно

отдельно отделно одвојено

рядом рјадом у близини / поред

случайно случајно случајно

специально специално намерно

намеренно намеренно намерно

умышленно умышленно смишљено

нечаянно нечајанно ненамерно

внезапно внезапно изненада

постепенно постепенно постепено

полностью полностју потпуно

частично частично делимично

совершенно совершенно потпуно

абсолютно абсолјутно апсолутно

относительно относително релативно

непосредственно непосредственно директно

косвенно косвенно индиректно

лично лично лично

публично публично јавно

тайно тајно тајно

открыто открито отворено

устно устно усмено

письменно писменно писмено

2. Прилози за време — Време

Руски Транслитерација Енглески

сейчас сејчас сада

теперь тепер сада

ныне нине данас / у данашње време

сегодня сегодња данас

вчера вчера јуче

завтра завтра сутра

позавчера позавчера прекјуче

послезавтра послезавтра прекосутра

нынче нинче данас / у данашње време

утром утром ујутру

днём дњом током дана

вечером вечером увече

ночью ночју ноћу

рано рано рано

поздно поздно касно

скоро скоро ускоро

недавно недавно недавно

давно давно давно / дуго времена

прежде прежде раније

раньше ранше раније / пре

сначала сначала у почетку

сперва сперва у почетку

потом потом затим / након тога

затем затем затим / након тога

далее далее даље / затим

прежде прежде пре

впоследствии впоследствии накнадно

впредь впред убудуће

наконец наконец коначно

вначале вначале у почетку

изначально изначално првобитно

одновременно одновременно истовремено

временно временно привремено

постоянно постојанно стално

окончательно окончателно коначно / трајно

недавно недавно недавно

недавно недавно не тако давно

когда-нибудь когда-нибуд некада

когда-либо когда-либо икада

когда-то когда-то некада / једном

никогда никогда никада

всегда всегда увек

ещё ешчјо још / још увек

уже уже већ

снова снова поново

опять опјат опет

вновь внов поново / изнова

впоследствии впоследствии касније / накнадно

тотчас тотчас одмах

немедленно немедленно одмах

сейчас же сејчас же одмах

вдруг вдруг изненада

внезапно внезапно изненада

3. Учесталост — Учесталост

Руски Транслитерација Енглески

всегда всегда увек

никогда никогда никада

часто часто често

редко редко ретко

иногда иногда понекад

обычно обично обично

регулярно регуларно редовно

постоянно постојанно стално

ежедневно ежедневно свакодневно

еженедельно еженеделно недељно

ежемесячно ежемесячно месечно

ежегодно ежегодно годишње

периодически периодически периодично

время от времени времја от времени с времена на време

изредка изредка повремено

зачастую зачастују често

нередко нередко прилично често

неоднократно неоднократно више пута

многократно многократно више пута

постоянно постојанно стално

бесконечно бесконечно бескрајно

ежедневно ежедневно сваког дана

ежечасно ежечасно сваких сат времена

ежемесячно ежемесячно месечно

ежегодно ежегодно сваке године

4. Место — Место

Руски Транслитерација Енглески

здесь здес овде

тут тут овде

там там тамо

туда туда тамо / ка том месту

сюда сјуда овамо / ка овом месту

оттуда оттуда одатле

отсюда отсјуда одавде

где где где

куда куда куда

откуда откуда одакле

везде везде свуда

всюду всјуду свуда

нигде нигде нигде

где-то где-то негде

где-нибудь где-нибуд негде / било где

где-либо где-либо било где

никуда никуда никуд / никуда

далеко далеко далеко

близко близко близу

рядом рјадом у близини

вокруг вокруг око / унаоколо

впереди впереди испред / напред

сзади сзади иза

позади позади иза

внутри внутри унутра

снаружи снаружи споља

наверху наверху горе / на спрату

внизу внизу доле / у приземљу

наверх наверх нагоре / на спрат

вниз вниз надоле / у приземље

вперед вперјод напред

назад назад уназад / назад

обратно обратно назад

повсюду повсјуду свуда

повсюду повсјуду свуда унаоколо

поблизости поблизости у близини

вдали вдали у даљини

неподалёку неподалјоку недалеко

повсюду повсјуду свуда

5. Степен / интензитет — Степен и мера

Руски Транслитерација Енглески

очень очен веома

слишком слишком превише

весьма весма веома / изузетно

крайне крајне изузетно

чрезвычайно чрезвичајно изузетно

исключительно исключително изузетно

совершенно совершенно потпуно

абсолютно абсолјутно апсолутно

полностью полностју потпуно

вполне вполне у потпуности / сасвим

почти почти скоро

едва едва једва

едва ли едва ли тешко / једва

достаточно достаточно довољно

недостаточно недостаточно недовољно

довольно довольно прилично / сасвим

особенно особенно нарочито

особенно особенно посебно

примерно примерно приближно

приблизительно приблизително приближно

чуть чут мало

немного немного мало

немножко немножко помало

мало мало мало

много много много

больше бољше више

меньше менше мање

настолько настолко до те мере

так так тако

столь стол тако / у толикој мери

настолько настолко толико

чрезвычайно чрезвичајно изузетно

безмерно безмерно неизмерно

невероятно неверојатно невероватно

ужасно ужасно ужасно

страшно страшно страшно / изузетно

удивительно удивително невероватно

исключительно исключително изузетно

6. Истицање / ограничење — Ограничење и истицање

Руски Транслитерација Енглески

только толко само

лишь лиш само

исключительно исключително искључиво

просто просто једноставно / само

именно именно тачно / управо

как раз как раз управо / баш

особенно особенно нарочито

главным образом главним образом углавном

преимущественно преимушчественно претежно

прежде всего прежде всего пре свега

даже даже чак

также также такође

тоже тоже такође / и

ещё ешчјо још / још више

уже уже већ

именно именно конкретно

буквально буквално дословно

практически практически практично

фактически фактически заправо / практично

почти почти скоро

всего лишь всего лиш само / тек

всего всего само / укупно

7. Потврђивање — Потврђивање

Руски Транслитерација Енглески

да да да

действительно дејствително заиста / стварно

точно точно тачно / дефинитивно

верно верно исправно / заиста

конечно конечно наравно

несомненно несомненно несумњиво

безусловно безусловно несумњиво

действительно дејствително стварно

правда правда заиста / стварно

точно точно дефинитивно

определённо определјонно дефинитивно

явно јавно јасно

очевидно очевидно очигледно

бесспорно бесспорно неоспорно

наверняка наверњака сигурно / засигурно

наверное наверное вероватно

несомненно несомненно несумњиво

8. Негација — Негација

Руски Транслитерација Енглески

не не не

нет нет не / нема

никогда никогда никада

нигде нигде нигде

никуда никуда никуда / ни на које место

ниоткуда ниоткуда ниодакле

ничуть ничут нимало

нисколько нисколко нимало

вовсе вовсе уопште

отнюдь отњуд никако / ни у ком случају

никогда не никогда не никада не

больше не бољше не више не

уже не уже не више не

ещё не ешчјо не још не

никак никак никако

ни в коем случае ни в коем случае ни под којим условима

Напомена: не и ни се обично сматрају честицама, а не обичним прилозима, док су речи попут никогда, нигде и никуда прилошке заменице или прилози.

9. Вероватноћа — Вероватноћа

Руски Транслитерација Енглески

возможно возможно могуће

вероятно веројатно вероватно

наверное наверное вероватно

наверно наверно вероватно

может быть может бит можда

пожалуй пожалуј можда / вероватно

возможно, что возможно, что могуће је да

вероятно, что веројатно, что вероватно је да

скорее всего скорее всего највероватније

по-видимому по-видимому изгледа / вероватно

видимо видимо изгледа

очевидно очевидно очигледно

предположительно предположително претпоставља се

якобы јакоби наводно

будто будто као да / наводно

вроде вроде изгледа / некако

вроде бы вроде би изгледа / наводно

как будто как будто као да

словно словно као да / као да је

10. Сигурност — Сигурност

Руски Транслитерација Енглески

конечно конечно свакако

несомненно несомненно несумњиво

безусловно безусловно свакако

наверняка наверњака сигурно

точно точно дефинитивно

определённо определјонно дефинитивно

непременно непременно дефинитивно / свакако

обязательно објазателно дефинитивно / неопходно

несомненно несомненно несумњиво

бесспорно бесспорно неоспорно

очевидно очевидно очигледно

явно јавно јасно

действительно дејствително заиста

в самом деле в самом деле заиста / стварно

без сомнения без сомненија без сумње

несомненно несомненно несумњиво

11. Сумња — Сумња

Руски Транслитерација Енглески

возможно возможно могуће

может быть может бит можда

пожалуй пожалуј можда

наверное наверное вероватно

вероятно веројатно вероватно

вряд ли врјад ли мало вероватно / тешко

едва ли едва ли тешко / мало вероватно

сомнительно сомнително сумњиво

якобы јакоби наводно

вроде бы вроде би изгледа

как будто как будто као да

будто бы будто би наводно / као да

не исключено не исключено није искључено

кто знает кто знает ко зна

12. Извор информације — Преношење туђих тврдњи

Руски Транслитерација Енглески

якобы јакоби наводно

будто будто наводно / као да

будто бы будто би наводно

вроде вроде изгледа

вроде бы вроде би изгледа

по-видимому по-видимому изгледа

видимо видимо изгледа

предположительно предположително претпоставља се

вероятно веројатно вероватно

очевидно очевидно очигледно

говорят говорјат кажу / наводно

якобы јакоби наводно

по слухам по слухам према гласинама

судя по всему судја по всему судећи по свему / изгледа

судя по всему судја по всему изгледа

насколько известно насколько известно колико је познато

13. Упитни прилози — Упитни прилози

Руски Транслитерација Енглески

как как како

где где где

куда куда куда

откуда откуда одакле

когда когда када

почему почему зашто

отчего отчего зашто

зачем зачем зашто / у коју сврху

насколько насколько колико / до које мере

сколько сколько колико

докуда докуда докле

откуда откуда одакле

куда куда куда

как долго как долго колико дуго

как часто как часто колико често

с каких пор с каких пор од када

до каких пор до каких пор до када

каким образом каким образом на који начин

14. Односни прилози — Односни прилози

Руски Транслитерација Енглески

как как како

где где где

куда куда куда

откуда откуда одакле

когда когда када

почему почему зашто

насколько насколько до које мере

сколько сколько колико

отчего отчего зашто

зачем зачем зашто / у коју сврху

Пример:

Я знаю, где он живёт.

Ја знају, где он живјот.

= Знам где он живи.

15. Неодређени прилози — Неодређени прилози

Руски често образује неодређене прилоге помоћу наставака -то, -нибудь, -либо и кое-.

-то

Руски Транслитерација Енглески

где-то где-то негде

когда-то когда-то некада / једном

куда-то куда-то негде / на неко место

откуда-то откуда-то однекуд

как-то как-то некако

почему-то почему-то из неког разлога

зачем-то зачем-то из неког разлога / у неку сврху

отчего-то отчего-то из неког разлога

-нибудь

Руски Транслитерација Енглески

где-нибудь где-нибуд негде / било где

когда-нибудь когда-нибуд некада / икада

куда-нибудь куда-нибуд негде / било где

откуда-нибудь откуда-нибуд однекуд / са било ког места

как-нибудь как-нибуд некако

почему-нибудь почему-нибуд из неког разлога

зачем-нибудь зачем-нибуд у неку сврху

-либо

Руски Транслитерација Енглески

где-либо где-либо било где

когда-либо когда-либо икада

куда-либо куда-либо било где / било куда

откуда-либо откуда-либо одакле год

как-либо как-либо на било који начин

почему-либо почему-либо из било ког разлога

зачем-либо зачем-либо у било коју сврху

кое-

Руски Транслитерација Енглески

кое-где кое-где на неким местима

кое-когда кое-когда понекад

кое-куда кое-куда на неко место

кое-как кое-как некако / било како

кое-откуда кое-откуда са неког места

16. Одрични прилози

Руски Транслитерација Енглески

нигде нигде нигде

никуда никуда никуда / ни на које место

ниоткуда ниоткуда ниодакле

никак никак никако

никогда никогда никада

нисколько нисколко нимало

ничуть ничут нимало

нигде нигде нигде

ниоткуда ниоткуда ниодакле

никуда никуда никуда

17. Компаратив прилога — Компаративни степен прилога

Многи руски прилози имају компаративне облике.

Основни облик Компаратив Транслитерација Енглески

быстро быстрее бистрее брже

медленно медленнее медленнее спорије

хорошо лучше лучше боље

плохо хуже хуже горе

много больше бољше више

мало меньше менше мање

высоко выше више више

низко ниже ниже ниже

далеко дальше далше даље

близко ближе ближе ближе

рано раньше ранше раније

поздно позже поже касније

долго дольше долше дуже

часто чаще чашче чешће

редко реже реже ређе

легко легче легче лакше

трудно труднее труднее са већом тешкоћом

18. Изрази налик суперлативу код прилога

Руски обично нема једноставан универзални наставак за суперлатив прилога који одговара енглеском -est. Уместо тога, често користи конструкције као што су:

Руски Транслитерација Енглески

лучше всего лучше всего најбоље од свега

хуже всего хуже всего најгоре од свега

больше всего бољше всего највише од свега

меньше всего менше всего најмање од свега

чаще всего чашче всего најчешће

реже всего реже всего најређе

быстрее всего бистрее всего најбрже

медленнее всего медленнее всего најспорије

дальше всего далше всего најдаље

ближе всего ближе всего најближе

раньше всего ранше всего најраније

позже всего поже всего најкасније

19. Приближност — Приближност

Руски Транслитерација Енглески

примерно примерно приближно

приблизительно приблизително приближно

около около отприлике / око

почти почти скоро

примерно так примерно так отприлике тако

более или менее более или менее више или мање

около того около того отприлике толико

где-то где-то отприлике / негде

порядка порјадка отприлике / око

ориентировочно ориентировочно приближно

условно условно оквирно / условно

20. Редослед — Редослед

Руски Транслитерација Енглески

сначала сначала прво / у почетку

сперва сперва прво

сначала сначала у почетку

затем затем затим

потом потом након тога

далее далее следеће / даље

дальше далше даље / следеће

впоследствии впоследствии накнадно

наконец наконец коначно

напоследок напоследок на крају

вначале вначале у почетку

первоначально первоначално у почетку

изначально изначално првобитно

окончательно окончателно коначно

последовательно последовательно редом

поочерёдно поочерёдно једно за другим

постепенно постепенно постепено

21. Понављање — Понављање

Руски Транслитерација Енглески

снова снова поново

опять опјат опет

вновь внов поново / изнова

заново заново изнова

ещё раз ешчјо раз још једном

опять-таки опјат-таки опет / још једном

неоднократно неоднократно више пута

многократно многократно више пута

постоянно постојанно више пута / стално

регулярно регуларно редовно

неоднократно неоднократно више од једном

снова и снова снова и снова изнова и изнова

раз за разом раз за разом више пута

22. Настављање / истрајност

Руски Транслитерација Енглески

ещё ешчјо још увек

по-прежнему по-прежнему и даље / као пре

всё ещё всјо ешчјо још увек

до сих пор до сих пор још увек / до сада

пока пока за сада / још увек

постоянно постојанно стално

непрерывно непрерывно непрекидно

беспрерывно беспрерывно непрекидно

неуклонно неуклонно постојано

впредь впред убудуће

23. Прилози за резултат / последицу

Руски Транслитерација Енглески

поэтому поэтому стога

потому потому стога / због тога

следовательно следовательно следствено томе

значит значит дакле / то значи

таким образом таким образом тако

итак итак дакле / тако

вследствие этого вследствие этого као резултат тога

из-за этого из-за этого због овога

оттого оттого стога

потому-то потому-то управо из тог разлога

Неки од ових израза се правилније сматрају везницима, честицама или дискурсним повезивачима, а не чистим прилозима.

24. Прилози који изражавају став говорника / процену

Руски Транслитерација Енглески

к счастью к счастју срећом

к сожалению к сожаленију нажалост

честно честно искрено

откровенно откровенно отворено / искрено

искренне искренне искрено

лично лично лично

действительно дејствително стварно

естественно естественно природно

очевидно очевидно очигледно

удивительно удивително изненађујуће

странно странно чудно

интересно интересно занимљиво

теоретически теоретически теоријски

практически практически практично

фактически фактически заправо

формально формално формално

условно условно условно

субъективно субјективно субјективно

объективно објективно објективно

25. Модални прилози на нивоу реченице

Они могу да модификују целу реченицу, а не само глагол.

Руски Транслитерација Енглески

возможно возможно могуће

вероятно веројатно вероватно

наверное наверное вероватно

наверно наверно вероватно

конечно конечно свакако / наравно

безусловно безусловно несумњиво

несомненно несомненно несумњиво

очевидно очевидно очигледно

видимо видимо изгледа

по-видимому по-видимому изгледа

пожалуй пожалуј можда

якобы јакоби наводно

действительно дејствително заиста

фактически фактически заправо

к счастью к счастју срећом

к сожалению к сожаленију нажалост

честно говоря честно говорја искрено говорећи

откровенно говоря откровенно говорја отворено говорећи

вообще вообшче уопштено / свеукупно

в целом в целом свеукупно

в сущности в сушчности у суштини

26. Прилошки изрази за место

Руски Транслитерација Енглески

здесь здес овде

тут тут овде

там там тамо

вот здесь вот здес баш овде

вот там вот там баш тамо

рядом рјадом у близини

поблизости поблизости у близини

неподалёку неподалјоку недалеко

вокруг вокруг око / унаоколо

повсюду повсјуду свуда

везде везде свуда

всюду всјуду свуда

нигде нигде нигде

внутри внутри унутра

снаружи снаружи споља

наверху наверху горе

внизу внизу доле

впереди впереди испред / напред

позади позади иза

вдали вдали у даљини

27. Уобичајени прилошки изрази

Руски користи многе прилошке изразе поред једноречних прилога.

Руски Транслитерација Енглески

время от времени времја от времени с времена на време

время от времени времја от времени повремено

время за временем времја за временем изнова и изнова

день за днём ден за дњом дан за даном

год за годом год за годом годину за годином

шаг за шагом шаг за шагом корак по корак

раз за разом раз за разом изнова и изнова

бок о бок бок о бок раме уз раме

лицом к лицу лицом к лицу лицем у лице

один за другим один за другим један за другим

друг за другом друг за другом један за другим

в конце концов в конце концов на крају крајева / напослетку

в конце концов в конце концов на крају

в самом деле в самом деле заиста

на самом деле на самом деле заправо

по крайней мере по крајней мере барем

по меньшей мере по меншей мере барем

по большей части по болшей части углавном

в основном в основном углавном

прежде всего прежде всего пре свега

в частности в частности нарочито

в общем в обшчем уопштено

вообще говоря вообшче говорја уопштено говорећи

честно говоря честно говорја искрено говорећи

откровенно говоря откровенно говорја отворено говорећи

по сути по сути у суштини

по сути дела по сути дела у суштини

таким образом таким образом тако

тем не менее тем не менее ипак

всё равно всјо равно свеједно / ипак

всё-таки всјо-таки ипак / свеједно

в любом случае в љубом случае у сваком случају

ни в коем случае ни в коем случае ни под којим условима

случайно случајно случајно

специально специално намерно

поневоле поневоле невољно / неизбежно

волей-неволей волеј-неволеј хтео не хтео

невольно неволно несвесно / нехотице

намеренно намеренно намерно

28. Продуктивно образовање руских прилога

Једна од најважнијих ствари код руских прилога јесте то што се многи образују од придева.

Основа придева мушког рода + -о / -е

Придев Прилог Транслитерација Енглески

быстрый быстро бистро брзо

красивый красиво красиво лепо

медленный медленно медленно споро

правильный правильно правилно исправно

спокойный спокойно спокојно смирено

громкий громко громко гласно

тихий тихо тихо тихо

ясный ясно јасно јасно

лёгкий легко легко лако

трудный трудно трудно са тешкоћом

То значи да руски има продуктиван систем прилога који се може неограничено проширивати, па не постоји коначан списак у речнику који дословно садржи сваки прилог.

29. Прилози који се завршавају на -ски / -ически

Руски такође образује многе прилоге који значе „на ___ начин / из ___ перспективе“.

Руски Транслитерација Енглески

практически практически практично

теоретически теоретически теоријски

исторически исторически историјски

политически политически политички

экономически економически економски

юридически јуридически правно

технически технически технички

физически физически физички

психологически психологически психолошки

логически логически логички

грамматически грамматически граматички

фонетически фонетически фонетски

морфологически морфологически морфолошки

синтаксически синтаксически синтаксички

семантически семантически семантички

10- ВЕЗНИЦИ:

Руски Транслитерација Српски

и и и

да да и

ни... ни ни... ни ни... ни

также также такође / и такође

тоже тоже такође / исто тако

также и также и такође и

да и да и а такође / осим тога

и... и и... и и... и

ни... и ни... и ни... и

не только... но и не толко... но и не само... већ и

не столько... сколько не столко... сколко не толико... колико

как... так и как... так и и... и

не то чтобы... а не то чтобы... а не толико... колико

мало того что... мало того что... не само то што...

притом притом штавише / осим тога

причём причём штавише / осим тога

к тому же к тому же поред тога / штавише

Важно: также и тоже могу да функционишу као речи које додају информацију, слично везницима, али их строге граматике могу сврстати у различите категорије у зависности од употребе.

2. Супротни везници — Противительные

Они изражавају супротност или противљење.

Руски Транслитерација Српски

а а али / и

но но али

да да али

зато зато али / док / с друге стране

однако однако међутим

же же али / док

а не а не а не / већ не

не... а не... а не... већ

не то... а не то... а не ово... већ

не то чтобы... а не то чтобы... а не толико... колико

хотя хотя иако / мада

всё же всё же ипак

всё-таки всё-таки ипак

Напомена: же се најчешће класификује као речца, а не као везник, па не би требало да буде укључена у строги списак везника.

3. Раставни везници — Разделительные

Они изражавају алтернативе или изборе.

Руски Транслитерација Српски

или или или

либо либо или / било

или... или или... или или... или

либо... либо либо... либо или... или

то... то то... то час... час

то ли... то ли то ли... то ли да ли... или

не то... не то не то... не то или... или / можда...

то ли... то ли то ли... то ли да ли... или

либо... либо либо... либо или... или

не то чтобы... не то не то чтобы... не то да ли... или боље речено

4. Степенски / корелативни везници — Градационные

Они показују све већи нагласак или однос између два повезана елемента.

Руски Транслитерација Српски

не только... но и не толко... но и не само... већ и

не столько... сколько не столко... сколко не толико... колико

не то чтобы... а не то чтобы... а не толико... колико

как... так и как... так и и... и

настолько... насколько настолко... насколко у оној мери у којој

не столько... сколько не столко... сколко не толико... колико

5. Објашњавајући везници — Пояснительные

Они уводе објашњење или појашњење.

Руски Транслитерација Српски

то есть то ест то јест

а именно а именно наиме

как-то как-то наиме / као што је

например например на пример

или или или / другим речима

Строго говорећи, например је обично уводна реч или прилог, а не везник.

6. Подређени везници — Подчинительные союзы

Они повезују зависну реченицу са главном реченицом.

А. Временски — Временные

Руски Транслитерација Српски

когда когда када

пока пока док / све док

покуда покуда док / све док

пока не пока не док не

прежде чем прежде чем пре него што

прежде нежели прежде нежели пре него што

перед тем как перед тем как пре него што

после того как после того как након што

с тех пор как с тех пор как откако

едва едва чим / једва када

едва только едва толко чим

лишь только лиш толко чим

только толко чим / тек када

только лишь толко лиш чим

лишь лиш чим / тек када

как только как толко чим

только что толко что управо када / тек што

до того как до того как пре него што

до тех пор пока до тех пор пока све док

тем временем как тем временем как док

в то время как в то время как док

тогда как тогда как док / докле

между тем как между тем как док

7. Узрочни везници — Причинные

Они изражавају значење „зато што“, „пошто“ или „будући да“.

Руски Транслитерација Српски

потому что потому что зато што

так как так как пошто / зато што

поскольку посколку пошто / зато што

ибо ибо јер / зато што

оттого что отого что зато што

из-за того что из-за того что због чињенице да

благодаря тому что благодаря тому что захваљујући чињеници да

вследствие того что вследствие того что као последица чињенице да

ввиду того что ввиду того что имајући у виду чињеницу да

в силу того что в силу того что на основу чињенице да

затем что затем что зато што / из разлога што

тем более что тем более что нарочито зато што

Најважније

потому что — потому что — зато што

Я остался дома, потому что шёл дождь.

Ја осталсја дома, потому что шјол дожд.

= Остао сам код куће зато што је падала киша.

8. Последични везници — Следственные

Они изражавају резултат или последицу.

Руски Транслитерација Српски

так что так что тако да / па

поэтому поэтому стога

так что так что стога / тако да

вследствие чего вследствие чего као резултат чега

отчего отчего стога / због чега

почему почему стога / због чега

Строго говорећи: поэтому, отчего и почему су углавном прилози или заменички прилози, а не везници. так что је главни прави везник у овој групи.

9. Условни везници — Условные

Они уводе услове.

Руски Транслитерација Српски

если јесли ако

если бы јесли би када би

если... то јесли... то ако... онда

если только јесли толко само ако / под условом да

если бы не јесли би не да није било

если не јесли не ако не / осим ако

ежели јежели ако

коли коли ако / када

коль кол ако

раз раз пошто / ако је случај да

при условии что при условии что под условом да

при том условии что при том условии что под условом да

при условии, если при условии, јесли под условом да

лишь бы лиш би под условом да / кад би само

только бы толко би кад би само / под условом да

кабы каби кад би само / ако

будь то буд то било да је

Најважније

если — јесли — ако

Если будет время, я приду.

Јесли будет времја, ја придy.

= Ако буде времена, доћи ћу.

10. Допусни везници — Уступительные

Они значе „иако“, „чак иако“ или „упркос чињеници да“.

Руски Транслитерација Српски

хотя хотја иако / мада

хоть хот иако / чак иако

хотя бы хотја би барем / чак и ако

хоть бы хот би кад би само / чак и ако

несмотря на то что несмотрја на то что упркос чињеници да

невзирая на то что невзираја на то что без обзира на то што

пусть пуст нека / иако

пускай пускај нека / иако

даром что даром что иако

при всём том что при всјом том что упркос чињеници да

как ни как ни колико год

сколько ни сколко ни колико год

куда ни куда ни куда год

где ни где ни где год

кто ни кто ни ко год

какой ни какој ни какав год

Пример

Хотя было холодно, мы пошли гулять.

Хотја било холодно, ми пошли гуљат.

= Иако је било хладно, отишли смо у шетњу.

11. Намерни везници — Целевые

Они изражавају сврху.

Руски Транслитерација Српски

чтобы что би тако да / да би

чтоб чтоб тако да / да би

дабы даби како би

для того чтобы дља того чтобы да би

затем чтобы затем чтобы да би

с тем чтобы с тем чтобы како би

ради того чтобы ради того чтобы у сврху

лишь бы лиш би кад би само / под условом да

Најважније

чтобы — что би — тако да / да би

Я пришёл, чтобы поговорить.

Ја пришјол, что би поговорит.

= Дошао сам да разговарам.

12. Поредбени везници — Сравнительные

Они уводе поређења.

Руски Транслитерација Српски

как как као / попут

будто будто као да

будто бы будто би као да

словно словно као да / као да је

точно точно као да / баш као

как будто как будто као да

как бы как би као да

чем чем него

нежели нежели него / радије него

так же как так же как баш као

так, как так, как као

подобно тому как подобно тому как баш као

равно как равно как баш као / исто тако

чем... тем чем... тем што више... то више

Пример

Он говорит так, как будто всё знает.

Он говорит так, как будто всјо знајет.

= Он говори као да све зна.

13. Корелативна поредбена конструкција — Чем... тем

Ово је посебно важна руска конструкција.

Руски Транслитерација Српски

чем... тем чем... тем што више... то више

чем больше... тем больше чем болше... тем болше што више... то више

чем меньше... тем меньше чем мен'ше... тем мен'ше што мање... то мање

чем раньше... тем лучше чем ран'ше... тем лучше што раније... то боље

чем дольше... тем лучше чем долше... тем лучше што дуже... то боље

Пример:

Чем больше я читаю, тем больше я понимаю.

Чем болше ја читају, тем болше ја понимају.

= Што више читам, то више разумем.

14. Парни везници — Парные союзы

Они се користе у паровима.

Руски Транслитерација Српски

и... и и... и и... и

ни... ни ни... ни ни... ни

или... или или... или или... или

либо... либо либо... либо или... или

то... то то... то час... час

то ли... то ли то ли... то ли да ли... или

не то... не то не то... не то или... или

как... так и как... так и и... и

не только... но и не толко... но и не само... већ и

не столько... сколько не столко... сколко не толико... колико

чем... тем чем... тем што више... то више

настолько... насколько настолко... насколко у оној мери у којој

хотя... но хотја... но иако... али

если... то јесли... то ако... онда

не то чтобы... а не то чтобы... а не толико... колико

15. Алтернативни везници / везници избора

Руски Транслитерација Српски

или или или

либо либо или

или же или же или пак

либо же либо же или пак

или... или или... или или... или

либо... либо либо... либо или... или

то ли... то ли то ли... то ли да ли... или

не то... не то не то... не то или... или

а то а то иначе / или пак

иначе иначе иначе

а иначе а иначе иначе

либо иначе либо иначе или иначе

Напомена: иначе је прилог, а не строго говорећи везник. а то је конструкција слична везнику.

16. Конструкције изузимања / ограничења

Руски Транслитерација Српски

кроме того что кроме того что поред чињенице да

кроме как кроме как осим

за исключением того что за искључением того что осим тога што

если не јесли не осим ако / ако не

кроме случаев когда кроме случајев когда осим у случајевима када

разве что разве что осим ако / осим тога што

не считая того что не считаја того что осим чињенице да

17. Временски везници са инфинитивним / зависним конструкцијама

Они су изузетно чести у руском језику.

Руски Транслитерација Српски

перед тем как перед тем как пре него што

до того как до того как пре него што

после того как после того как након што

прежде чем прежде чем пре него што

с тех пор как с тех пор как откако

до тех пор пока до тех пор пока све док

в то время как в то время как док

в то время когда в то времја когда када / док

каждый раз когда каждиј раз когда сваки пут када

всякий раз когда всјакиј раз когда кад год

как только как толко чим

едва... как едва... как једва... када

чуть... как чут... как тек што... када

лишь только лиш толко чим

18. Конструкције са значењем „кад год“

Руски Транслитерација Српски

когда когда када

всякий раз когда всјакиј раз когда кад год

каждый раз когда каждиј раз когда сваки пут

как только как толко кад год / чим

когда бы ни когда би ни кад год

где бы ни где би ни где год

куда бы ни куда би ни куда год

кто бы ни кто би ни ко год

что бы ни что би ни шта год

какой бы ни какој би ни какав год

сколько бы ни сколко би ни колико год

19. Негативне / неодређене везничке конструкције

Руски често комбинује везнике са речима бы / ни.

Руски Транслитерација Српски

кто бы ни кто би ни ко год

что бы ни что би ни шта год

где бы ни где би ни где год

куда бы ни куда би ни куда год

откуда бы ни откуда би ни одакле год

когда бы ни когда би ни кад год

как бы ни как би ни како год

сколько бы ни сколко би ни колико год

какой бы ни какој би ни какав год

какой бы ни был какој би ни бил какав год да је

каков бы ни каков би ни какав год да је

20. Конструкције са значењем „чак и ако / без обзира на“

Руски Транслитерација Српски

даже если даже јесли чак и ако

даже когда даже когда чак и када

даже если бы даже јесли би чак и када би

пусть даже пуст даже чак и ако

хотя бы хотја би чак и ако / барем

хоть хот чак и ако

как бы ни как би ни без обзира на то како

кто бы ни кто би ни без обзира на то ко

что бы ни что би ни без обзира на то шта

где бы ни где би ни без обзира на то где

когда бы ни когда би ни без обзира на то када

сколько бы ни сколко би ни без обзира на то колико

какой бы ни какој би ни без обзира на то који / какав

21. Везници са значењем „као да“

Руски Транслитерација Српски

как будто как будто као да

как будто бы как будто би као да

будто будто као да

будто бы будто би као да

словно словно као да / као да је

точно точно као да

как бы как би као да

Пример:

Он смотрел на меня, как будто не знал меня.

Он смотрел на менја, как будто не знал менја.

= Гледао ме је као да ме не познаје.

22. Формални / књижевни везници

Неки везници су знатно формалнији, књижевнији или застарели.

Руски Транслитерација Српски

ибо ибо јер / зато што

дабы даби тако да / како би

ежели јежели ако

нежели нежели него / радије него

коли коли ако

коль кол ако

покуда покуда док / све док

нежели нежели радије него / него

даром что даром что иако

кабы каби кад би само

постольку поскольку постолку посколку у оној мери у којој

поскольку посколку пошто / у мери у којој

23. Уобичајени изрази слични везницима

Неки од ових израза нису строги једноставни везници, али у реченицама функционишу као везници и важни су за потпун практичан преглед.

Руски Транслитерација Српски

в связи с тем что в свјази с тем что због чињенице да

в силу того что в силу того что зато што

вследствие того что вследствие того что због тога што / као последица тога што

благодаря тому что благодаря тому что захваљујући чињеници да

несмотря на то что несмотрја на то что упркос чињеници да

невзирая на то что невзираја на то что без обзира на то што

при условии что при условии что под условом да

при том что при том что с обзиром на то да / иако

с тем чтобы с тем чтобы како би

для того чтобы дља того чтобы да би

ради того чтобы ради того чтобы у сврху

затем чтобы затем чтобы да би

до тех пор пока до тех пор пока све док

после того как после того как након што

перед тем как перед тем как пре него што

прежде чем прежде чем пре него што

с тех пор как с тех пор как откако

в то время как в то времја как док

тогда как тогда как док / докле

тем более что тем более что нарочито зато што

так что так что тако да / стога

таким образом что таким образом что на такав начин да

24. Главни руски везници са примерима реченица

Руски Транслитерација Српски Пример

и и и Я читаю и пишу. — Ја читају и пишу. — Читам и пишем.

а а али/и Я читаю, а он пишет. — Ја читају, а он пишет. — Ја читам, док он пише.

но но али Я хотел прийти, но не смог. — Ја хотел пријти, но не смог. — Желео сам да дођем, али нисам могао.

или или или Чай или кофе? — Чај или кофе? — Чај или кафа?

либо либо или Позвони либо напиши. — Позвони либо напиши. — Позови или напиши.

зато зато али/међутим Он устал, зато счастлив. — Он устал, зато счастлив. — Уморан је, али срећан.

если јесли ако Если будет дождь, мы останемся дома. — Јесли будет дожд, ми останемся дома. — Ако буде кише, остаћемо код куће.

потому что потому что зато што Я ушёл, потому что устал. — Ја ушјол, потому что устал. — Отишао сам зато што сам био уморан.

когда когда када Позвони мне, когда придёшь. — Позвони мне, когда придјош. — Позови ме када стигнеш.

хотя хотја иако Хотя холодно, я выйду. — Хотја холодно, ја виђу. — Иако је хладно, изаћи ћу.

чтобы что би тако да/да би Я пришёл, чтобы поговорить. — Ја пришјол, что би поговорит. — Дошао сам да разговарам.

как будто как будто као да Он говорит, как будто всё знает. — Он говорит, как будто всјо знајет. — Говори као да све зна.

так что так что тако/стога Было поздно, так что мы ушли. — Било поздно, так что ми ушли. — Било је касно, па смо отишли.

дабы даби како би Он пришёл, дабы помочь. — Он пришјол, даби помочь. — Дошао је да помогне.

11- ПРЕДЛОЗИ:

Руски Транслитерација Српски

в в у, унутар, на

во во у, унутар, на

на на на, на површину, код

над над изнад, над

надо надо изнад, над

под под испод; ка месту испод

перед перед испред, пре

пред пред пре, испред

за за иза, изван; за; ка месту иза

между между између, међу

с с са; од, са површине

со со са; од, са површине

к к ка, према

ко ко ка, према

от от од, удаљавајући се од

до до до, све до, све док

из из из, изван

изо изо из, изван

у у код; у поседу

около около близу, око

возле возле близу, поред

подле подле поред, близу

вокруг вокруг око

вдоль вдоль дуж

поперёк поперјок преко

против против против, насупрот

напротив напротив насупрот, преко пута

ради ради ради, зарад

для дља за

без без без

вне вне изван, ван

внутри внутри унутар, унутра

среди среди међу, усред

посреди посреди усред

посредине посредине у средини

посредством посредством помоћу, посредством

через через кроз, преко, за

сквозь сквоз кроз

про про о, у вези са

о о о

об об о

обо обо о

по по дуж, путем, према, по, након

при при код, под, у присуству

кроме кроме осим, поред

вместо вместо уместо

несмотря на несмотрја на упркос

невзирая на невзираја на упркос, без обзира на

благодаря благодарја захваљујући, због

согласно согласно према, у складу са

вопреки вопреки супротно, упркос

навстречу навстречу према, у сусрет

наподобие наподобие попут, слично

подобно подобно попут, слично

касательно касателно у вези са, поводом

относительно относително у вези са, поводом

насчёт насчјот о, у вези са

сверх сверх изнад, преко

свыше свише изнад, више од

исключая искључаја искључујући, осим

включая вкључаја укључујући

начиная с начинаја с почевши од

кончая кончаја закључно са

спустя спустја после, касније

благодаря благодарја захваљујући

применительно к применително к у погледу, применљиво на

соответственно соответственно према, у складу са

2. Предлози са генитивом

Они су посебно важни јер многи руски предлози захтевају генитив.

Руски Транслитерација Српски

без без без

для дља за

до до до, све до

из из из, изван

из-за из-за иза; због

из-под из-под испод

от от од

у у код; у поседу

около около близу, око

возле возле близу

подле подле поред

вокруг вокруг око

вдоль вдоль дуж

вне вне изван

внутри внутри унутар

среди среди међу

посреди посреди усред

кроме кроме осим, поред

вместо вместо уместо

ради ради ради, зарад

против против против, насупрот

напротив напротив насупрот

вопреки вопреки супротно

сверх сверх изнад, преко

свыше свише изнад, више од

касательно касателно у вези са

относительно относително у вези са

насчёт насчјот у вези са

посредством посредством помоћу

наподобие наподобие попут, слично

вследствие вследствие као последица, због

ввиду ввиду имајући у виду, због

в силу в силу на основу, због

по причине по причине због

за счёт за счјот на рачун

по поводу по поводу у вези са, поводом

по случаю по случају поводом

в отношении в отношении у погледу, у вези са

в отношении к в отношении к у односу на

вместе с вместе с заједно са

3. Предлози са дативом

Руски Транслитерација Српски

к к ка, према

ко ко ка, према

по по дуж, према, путем, по

благодаря благодарја захваљујући

согласно согласно према, у складу са

вопреки вопреки супротно

навстречу навстречу према, у сусрет

подобно подобно попут, слично

соответственно соответственно према

применительно к применително к у погледу

4. Предлози са акузативом

Руски Транслитерација Српски

в в у, ка унутра

во во у, ка унутра

на на на, ка површини

за за иза, ка месту иза

под под испод, ка месту испод

через через кроз, преко, за

сквозь сквоз кроз

про про о

спустя спустја после

несмотря на несмотрја на упркос

невзирая на невзираја на упркос

включая вкључаја укључујући

исключая искључаја искључујући

5. Предлози са инструменталом

Руски Транслитерација Српски

с с са

со со са

над над изнад, над

под под испод

перед перед испред, пре

за за иза

между между између

рядом с рјадом с поред

вместе с вместе с заједно са

6. Предлози са предлошким падежом

Руски Транслитерација Српски

в в у, на

во во у, на

на на на, код

о о о

об об о

обо обо о

при при код, током, под

по по после, по

в отношении в отношении у погледу

7. Сложени предлози

Руски има много сложених предлога, који се често образују од именица или прилога у комбинацији са другим предлогом.

Руски Транслитерација Српски

из-за из-за због; иза

из-под из-под испод

из-помимо из-помимо изван / поред

по-за по-за изван, иза

по-над по-над изнад

по-под по-под испод

по-за по-за иза, изван

вслед за вслед за пратећи, након

вместе с вместе с заједно са

наряду с нарјаду с упоредо са, заједно са

в связи с в свјази с у вези са

в соответствии с в соответствии с у складу са

в отличие от в отличие от за разлику од

в зависимости от в зависимости от у зависности од

в результате в результате као резултат

вследствие вследствие као последица

ввиду ввиду имајући у виду

в силу в силу због, на основу

за счёт за счјот на рачун

по причине по причине због

по поводу по поводу у вези са

по отношению к по отношенију к према, у односу на

по сравнению с по сравнению с у поређењу са

по направлению к по направленију к у правцу

по мере по мере како, сразмерно

по мере того как по мере того как како, сразмерно томе како

по истечении по истечении по истеку, након

по окончании по окончании након, по завршетку

по прибытии по прибытии по доласку

по возвращении по возвращении по повратку

по приезде по приезде по доласку

начиная с начинаја с почевши од

начиная от начинаја от почевши од

вплоть до вплот до све до

вплоть до того как вплот до того как све док

вплоть до того, как вплот до того как све док

в сторону в сторону према, у правцу

со стороны со стороны са стране

на стороне на стороне на страни

по направлению по направленију у правцу

в направлении в направлении у правцу

в районе в рајоне у области

в пределах в пределах унутар граница

за пределами за пределами изван граница

в отношении в отношении у погледу

касательно касателно у вези са

относительно относително у погледу

применительно к применително к у погледу

что касается что касается што се тиче

8. Временски предлози

Руски Транслитерација Српски

до до пре, све до

после после после

перед перед пре

через через за, након

спустя спустја након

с с од, од тада

со со од, од тада

по по до, током

к к до, према

при при током, под

во время во времја током

в течение в течение током, све време

на протяжении на протјажении током, све време

в ходе в ходе током, у току

в момент в момент у тренутку

ко времени ко времени до тренутка када

в преддверии в преддверии у ишчекивању

по окончании по окончании након завршетка

по прибытии по прибытии по доласку

по возвращении по возвращении по повратку

9. Предлози за место и локацију

Руски Транслитерација Српски

в в у, на

на на на, код

у у код, поред

около около близу

возле возле близу

рядом с рјадом с поред

окрест окрест око, у околини

вокруг вокруг око

вдоль вдоль дуж

поперёк поперјок преко

между между између

среди среди међу

посреди посреди усред

внутри внутри унутар

вне вне изван

впереди впереди испред

позади позади иза

напротив напротив насупрот

против против насупрот, против

подле подле поред

около около око, близу

за за иза

перед перед испред

под под испод

над над изнад

сквозь сквоз кроз

через через преко, кроз

10. Предлози за узрок и разлог

Руски Транслитерација Српски

из-за из-за због

вследствие вследствие као последица

ввиду ввиду због, имајући у виду

в силу в силу због, на основу

по причине по причине због

благодаря благодарја захваљујући, због

из-за того из-за того због тога

в результате в результате као резултат

по случаю по случају поводом

в связи с в свјази с због, у вези са

за счёт за счјот на рачун

11. Предлози за сврху и корисника

Руски Транслитерација Српски

для дља за

ради ради ради, зарад

на на за, према

за за за, у замену за

в целях в целјах у сврху

с целью с целју са циљем

во имя во имја у име

в интересах в интересах у интересу

для того чтобы дља того чтобы да би

12. Предлози за поређење и однос

Руски Транслитерација Српски

по сравнению с по сравнению с у поређењу са

в отличие от в отличие от за разлику од

по отношению к по отношенију к у односу на

относительно относително у погледу

касательно касателно у вези са

насчёт насчјот о, у вези са

в отношении в отношении у погледу

согласно согласно према, у складу са

соответственно соответственно према

подобно подобно попут

наподобие наподобие слично

в соответствии с в соответствии с у складу са

13. Супротстављање / уступање

Руски Транслитерација Српски

против против против

вопреки вопреки супротно

несмотря на несмотрја на упркос

невзирая на невзираја на упркос

наперекор наперекор пркосећи

вразрез с вразрез с супротно, у нескладу са

в противовес в противовес насупрот

в отличие от в отличие от за разлику од

14. Изузимање / искључивање

Руски Транслитерација Српски

кроме кроме осим, поред

помимо помимо поред, осим

за исключением за искључением са изузетком

исключая искључаја искључујући

не считая не считаја не рачунајући, осим

включая вкључаја укључујући

за вычетом за вичетом умањено за, искључујући

опуская опускаја изостављајући, искључујући

15. Формални / књижевни предлози

Руски Транслитерација Српски

ввиду ввиду имајући у виду

вследствие вследствие као последица

посредством посредством помоћу

вопреки вопреки супротно

сверх сверх изнад

свыше свише изнад, више од

вне вне изван

подле подле поред

посреди посреди усред

окрест окрест око

наподобие наподобие попут

наперекор наперекор пркосећи

касательно касателно у вези са

относительно относително у погледу

сообразно сообразно у складу са

соответственно соответственно према

применительно к применително к у погледу

16. Важни парови предлога

У руском се облик предлога често мења у зависности од гласа који следи.

Основни Варијанта Транслитерација Значење

в во в / во у, унутар

с со с / со са, од

к ко к / ко ка

из изо из / изо из

под подо под / подо испод

над надо над / надо изнад

о об о / об о

о обо о / обо о

по подо по / подо испод у одређеним конструкцијама

На пример:

в школе — в школе — у школи

во Франции — во Франции — у Француској

с братом — с братом — са мојим братом

со мной — со мној — са мном

к другу — к другу — пријатељу

ко мне — ко мне — мени

о книге — о книге — о књизи

об этом — об этом — о овоме

обо мне — обо мне — о мени

17. Најважнији руски предлози по падежима

Падеж Главни предлози

Генитив без, для, до, из, из-за, из-под, от, у, около, возле, вокруг, вдоль, вне, среди, кроме, вместо, ради, против, после

Датив к, ко, по, благодаря, согласно, вопреки, навстречу, подобно

Акузатив в, во, на, за, под, через, сквозь, про, спустя, несмотря на

Инструментал с, со, над, под, перед, за, между

Предлошки падеж в, во, на, о, об, обо, при, по

Важно: неки предлози захтевају различите падеже у зависности од значења.

Класични примери су:

Предлог Падеж Значење

в + Акузатив в дом у кућу

в + Предлошки падеж в доме у кући

на + Акузатив на стол на сто

на + Предлошки падеж на столе на столу

за + Акузатив за дом иза куће / ка месту иза куће

за + Инструментал за домом иза куће

под + Акузатив под стол под сто

под + Инструментал под столом испод стола

перед + Инструментал перед домом испред куће

между + Инструментал между домами између кућа

по + Датив по дороге дуж пута

по + Предлошки падеж по приезде по доласку

12- ОДРЕДНИЦЕ

Руски Транслитерација Српски

этот етот овај

эта ета ова

это ето ово

эти ети ови

тот тот онај

та та она

то то оно

те те они

такой такој такав, ове врсте

такая такаја таква, ове врсте

такое такоје такво, ове врсте

такие такије такви, ових врста

таков таков такав је

такова такова таква је

таково таково такво је

таковы такови такви су

столько столко толико

Примери:

этот дом — етот дом — ова кућа

эта книга — ета книга — ова књига

эти люди — ети људи — ови људи

тот человек — тот человек — та особа

такие проблемы — такије проблеми — такви проблеми

2. Разговорне показне одреднице

Руски такође има скраћене или разговорне облике.

Руски Транслитерација Српски

этот → этот етот овај

эта → эта ета ова

этот вот етот вот овај овде

вот этот вот етот овај

вот эта вот ета ова

вот эти вот ети ови

вон тот вон тот онај тамо

вон та вон та она тамо

вон те вон те они тамо

3. Присвојне одреднице — притяжательные

Прво лице једнине

Руски Транслитерација Српски

мой мој мој

моя моја моја

моё мојо моје

мои мои моји

Друго лице једнине

Руски Транслитерација Српски

твой твој твој

твоя твоја твоја

твоё твојо твоје

твои твои твоји

Треће лице

Руски Транслитерација Српски

его јего његов, његово

её јејо њен, њено

их их њихов, њихово

Повратно-присвојне одреднице

Руски Транслитерација Српски

свой свој сопствени

своя своја сопствена

своё својо сопствено

свои свои сопствени

Прво лице множине

Руски Транслитерација Српски

наш наш наш

наша наша наша

наше наше наше

наши наши наши

Друго лице множине/формално обраћање

Руски Транслитерација Српски

ваш ваш ваш

ваша ваша ваша

ваше ваше ваше

ваши ваши ваши

Примери

мой дом — мој дом — моја кућа

моя книга — моја книга — моја књига

моё имя — мојо имја — моје име

мои друзья — мои друзја — моји пријатељи

их машина — их машина — њихов аутомобил

свой дом — свој дом — сопствена кућа

4. Упитне одреднице — вопросительные

Руски Транслитерација Српски

какой какој који/какав

какая какаја која/каква

какое какоје које/какво

какие какије који/какви

который который који

которая котораја која

которое котороје које

которые которыје који

чей чеј чији

чья чја чија

чьё чјо чије

чьи чји чији

сколько сколко колико

каков каков какав је

какова какова каква је

каково каково какво је

каковы каковы какви су

Примери:

какой дом? — какој дом? — која/каква кућа?

какая книга? — какаја книга? — која књига?

чья машина? — чја машина? — чији је аутомобил?

сколько книг? — сколко книг? — колико књига?

5. Односне одреднице — относительные

Исте речи могу да уводе односне реченице.

Руски Транслитерација Српски

который который који/која

которая котораја који/која

которое котороје које

которые которыје који/које

чей чеј чији

чья чја чија

чьё чјо чије

чьи чји чији

какой какој какав/који

какая какаја каква/која

какое какоје какво/које

какие какије какви/који

Пример:

книга, которую я читаю

кни-га, которују ја читају

„књига коју читам“

6. Неодређене одреднице — неопределённые

Руски често образује неодређене речи помоћу наставка -то, -нибудь, -либо, префикса кое- и конструкција са не-...

Основне неодређене одреднице

Руски Транслитерација Српски

какой-то какој-то некакав

какая-то какаја-то некаква

какое-то какоје-то некакво

какие-то какије-то некакви/неки

какой-нибудь какој-нибуд било какав/некакав

какая-нибудь какаја-нибуд било каква/некаква

какое-нибудь какоје-нибуд било какво/некакво

какие-нибудь какије-нибуд било какви/неки

какой-либо какој-либо некакав/било какав

какая-либо какаја-либо некаква/било каква

какое-либо какоје-либо некакво/било какво

какие-либо какије-либо неки/било који

кое-какой које-какој некакав одређени

кое-какая које-какаја некаква одређена

кое-какое које-какоје неко одређено

кое-какие које-какије неки одређени

Примери:

какая-то книга — какаја-то книга — нека књига

какой-нибудь человек — какој-нибуд человек — нека/било која особа

какие-либо причины — какије-либо причини — неки/било који разлози

кое-какие вещи — које-какије вешчи — неке одређене ствари

7. Неодређене одреднице за количину

Руски Транслитерација Српски

несколько несколко неколико

некоторый некоторый неки, одређени

некоторая некотораја нека, одређена

некоторое некотороје неко, одређено

некоторые некоторыје неки, одређени

сколько-то сколко-то нека количина

сколько-нибудь сколко-нибуд било која количина

сколько-либо сколко-либо нека/било која количина

столько-то столко-то толико

столько-нибудь столко-нибуд толико, било која количина

8. Одричне одреднице — отрицательные

Оне су посебно важне у руском језику.

Руски Транслитерација Српски

никакой никакој никакав, ниједан

никакая никакаја никаква, ниједна

никакое никакоје никакво, ниједно

никакие никакије никакви, ниједни

ничей ничеј ничији

ничья ничја ничија

ничьё ничјо ничије

ничьи ничји ничији

ни один ни один ниједан

ни одна ни одна ниједна

ни одно ни одно ниједно

ни одни ни одни ниједан пар/скуп

Примери:

никакой человек — никакој человек — ниједна особа

никакая книга — никакаја книга — ниједна књига

никакие проблемы — никакије проблеми — никакви проблеми

ни один человек — ни один человек — ниједна особа

Обично се користе са речцом не:

Я не вижу никакой книги.

Ја не вижу никакој книги.

„Не видим ниједну књигу.“

9. Универзалне одреднице

Руски Транслитерација Српски

весь вес цео, сав

вся всја цела, сва

всё всјо све

все все сви, све

каждый каждый сваки

каждая каждаја свака

каждое каждоје свако

каждые каждыје сваки

всякий всјакиј сваки, било који

всякая всјакаја свака, било која

всякое всјакоје свако, било које

всякие всјакије свакојаке врсте

любой љубој било који

любая љубаја било која

любое љубоје било које

любые љубыје било који

каждый из каждый из сваки од

все из все из сви од

Примери:

весь день — вес ден — цео дан

все студенты — все студенты — сви студенти

каждый день — каждый ден — сваки дан

любая книга — љубаја книга — било која књига

10. Дистрибутивне одреднице

Руски Транслитерација Српски

каждый каждый сваки

по одному по одному по један сваком

по одной по одной по једна сваком

по два по два по два сваком

по две по две по две сваком

по несколько по несколко по неколико сваком

каждый из каждый из сваки од

каждая из каждаја из свака од

каждое из каждоје из свако од

каждые из каждыје из сваки од

Пример:

Каждый студент получил по одной книге.

Каждый студент получил по одной книге.

„Сваки студент је добио по једну књигу.“

11. Одреднице укупности

Руски Транслитерација Српски

весь вес цео/сав

вся всја цела/сва

всё всјо цело/све

все все сви

целый целый цео, читав

целая целаја цела

целое целоје цело

целые целыје цели

полный полный пун/потпун

полная полнаја пуна/потпуна

полное полноје пуно/потпуно

полные полныје пуни/потпуни

весь има нарочито одредбену улогу:

весь дом — вес дом — цела кућа

вся книга — всја книга — цела књига

все книги — все книги — све књиге

12. Друге/алтернативне одреднице

Руски Транслитерација Српски

другой другой други, још један

другая другаја друга, још једна

другое другоје друго, још једно

другие другије други, остали

иной иной други, неки други

иная инаја друга

иное иноје друго

иные иные други

ещё один ешчјо один још један

ещё одна ешчјо одна још једна

ещё одно ешчјо одно још једно

ещё одни ешчјо одни још један пар/скуп

Примери:

другой человек — другой человек — друга особа

другая книга — другаја книга — друга књига

иные причины — иные причини — други разлози

13. Одреднице истоветности

Руски Транслитерација Српски

тот же тот же исти

та же та же иста

то же то же исто

те же те же исти

такой же такој же исте врсте

такая же такаја же исте врсте

такое же такоје же исте врсте

такие же такије же исте врсте

один и тот же один и тот же један те исти

одна и та же одна и та же једна те иста

одно и то же одно и то же једно те исто

одни и те же одни и те же исти

Пример:

тот же человек

тот же человек

„иста особа“

14. Наглашене/идентификационе одреднице

Руски Транслитерација Српски

сам сам сам, управо он

сама сама сама, управо она

само само само, управо оно

сами сами сами, управо они

самый самый управо тај, највише

самая самаја управо та, највише

самое самоје управо то, највише

самые самыје управо ти, највише

собственный собственный сопствени

собственная собственная сопствена

собственное собственное сопствено

собственные собственные сопствени

Примери:

сам президент — сам президент — сам председник

самый большой дом — самый большой дом — највећа кућа

собственный дом — собственный дом — сопствена кућа

15. Одреднице количине

Руски Транслитерација Српски

много много много

мало мало мало

немного немного мало, нешто

немало немало прилично много

несколько несколко неколико

столько столко толико

сколько сколко колико

столько-то столко-то толико

довольно довольно прилично много

достаточно достаточно довољно

множество множество мноштво

масса маса маса, мноштво

куча куча гомила

ряд рјад низ, број

рядом рјадом поред (обично није одредница)

Примери:

много людей — много људеј — много људи

мало времени — мало времени — мало времена

несколько книг — несколко книг — неколико књига

множество проблем — множество проблем — мноштво проблема

16. Бројевне одреднице

Основни бројеви

Руски Транслитерација Српски

один один један

два два два

три три три

четыре четыре четири

пять пјат пет

шесть шест шест

семь сем седам

восемь восем осам

девять девјат девет

десять десјат десет

сто сто сто

тысяча тысјача хиљада

миллион милион милион

миллиард милиард милијарда

Редни бројеви

Руски Транслитерација Српски

первый первый први

второй второй други

третий третиј трећи

четвёртый четвјортый четврти

пятый пјатый пети

шестой шестој шести

седьмой седмoj седми

восьмой восмoj осми

девятый девјатый девети

десятый десјатый десети

последний последниј последњи

предпоследний предпоследниј претпоследњи

Пример:

первый день — первый ден — први дан

17. Разломци и изрази за количину

Руски Транслитерација Српски

половина половина половина

треть трет трећина

четверть четверт четвртина

полтора полтора један и по

полторы полторы једна и по

двое двоје двоје

трое троје троје

четверо четверо четворо

пятеро пјатеро петоро

оба оба оба

обе обе обе

18. Збирне одреднице

Руски Транслитерација Српски

оба оба оба

обе обе обе

двое двоје двоје

трое троје троје

четверо четверо четворо

пятеро пјатеро петоро

шестеро шестеро шесторо

семеро семеро седморо

восьмеро восмеро осморо

девятеро девјатеро деветоро

десятеро десјатеро десеторо

19. Одреднице за поређење количине

Руски Транслитерација Српски

больше болше више

меньше менше мање

столько же столко же исто толико

столько же, сколько столко же, сколко исто толико колико

больше чем болше чем више од

меньше чем менше чем мање од

не больше не болше не више од

не меньше не менше не мање од

не более не болеје не више од

не менее не менеје не мање од

20. Приближне одреднице

Руски Транслитерација Српски

около около око, приближно

примерно примерно приближно

приблизительно приблизително приближно

около пяти около пјати око пет

примерно десять примерно десјат приближно десет

несколько несколко неколико

пара пара пар

пара десятков пара десјатков двадесетак

21. Одричне/неодређене комбинације са один

Руски Транслитерација Српски

один один један

одна одна једна

одно одно једно

одни одни неки/само

какой-нибудь один какој-нибуд один неки један

какой-то один какој-то один неки одређени

ни один ни один ниједан

ни одна ни одна ниједна

ни одно ни одно ниједно

каждый один каждый один сваки појединачно (наглашено/неуобичајено)

22. Обрасци рода и броја

Многе руске речи које функционишу као одреднице слажу се са именицом.

этот

Род/број Руски Транслитерација

Мушки род этот етот

Женски род эта ета

Средњи род это ето

Множина эти ети

тот

Род/број Руски Транслитерација

Мушки род тот тот

Женски род та та

Средњи род то то

Множина те те

каждый

Род/број Руски Транслитерација

Мушки род каждый каждый

Женски род каждая каждаја

Средњи род каждое каждоје

Множина каждые каждыје

весь

Род/број Руски Транслитерација

Мушки род весь вес

Женски род вся всја

Средњи род всё всјо

Множина все все

23. Главни обрасци творбе руских одредница

Творба Транслитерација Значење

какой-то какој-то некакав

какой-нибудь какој-нибуд било какав/некакав

какой-либо какој-либо некакав/било какав

кое-какой које-какој некакав одређени

никакой никакој никакав/ниједан

некий некиј неки одређени

некоторый некоторый неки/одређени

каждый каждый сваки

всякий всјакиј сваки/било који

любой љубој било који

другой другой други

иной иной други

самый самый управо тај/највише

тот же тот же исти

такой же такој же исте врсте

один и тот же один и тот же један те исти

ещё один ешчјо один још један

ни один ни один ниједан

13- УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ СА „АКО“

Нулти услов если + садашње време, садашње време јесли + настојашчеје времја, настојашчеје времја Если идёт дождь, земля мокрая Јесли идјот дожд, земља мокраја Ако пада киша, земља је мокра

Први услов если + садашње време, будуће време јесли + настојашчеје времја, буду́шчеје времја Если придёшь, мы поговорим Јесли придјош, мы поговорим Ако дођеш, разговараћемо

Други услов если бы + прошло време, бы + прошло време јесли бы + прошедшеје времја, бы + прошедшеје времја Если бы я знал, я бы пришёл Јесли бы ја знал, ја бы пришјол Кад бих знао, дошао бих

Трећи услов если бы + прошло време, бы + прошло време јесли бы + прошедшеје времја, бы + прошедшеје времја Если бы я знал, я бы пришёл Јесли бы ја знал, ја бы пришјол Да сам знао, дошао бих

Одрицни нулти услов если + не + садашње време, садашње време јесли + не + настојашчеје, настојашчеје Если вода не кипит, она холодная Јесли вода не кипит, она холоднаја Ако вода не кључа, хладна је

Одрицни први услов если + не + садашње време, будуће време јесли + не + настојашчеје, буду́шчеје Если не придёшь, я уйду Јесли не придјош, ја ујду Ако не дођеш, отићи ћу

Одрицни други услов если бы + не + прошло време, бы + прошло време јесли бы + не + прошедшеје, бы + прошедшеје Если бы я не знал, я бы не сказал Јесли бы ја не знал, ја бы не сказал Да нисам знао, не бих рекао

Одрицни трећи услов если бы + не + прошло време, бы + прошло време јесли бы + не + прошедшеје, бы + прошедшеје Если бы я не забыл, я бы помог Јесли бы ја не забыл, ја бы помог Да нисам заборавио, помогао бих

Осим ако если не јесли не Если не учишься, не сдашь Јесли не учишсја, не сдаш Ако не учиш, нећеш положити

Чак и ако не даже если не даже јесли не Даже если не знаю, попробую Даже јесли не знају, попробују Чак и ако не знам, покушаћу

Чак и ако даже если + реченица даже јесли + предложеније Даже если трудно, я продолжу Даже јесли трудно, ја продолжу Чак и ако је тешко, наставићу

ја я бы делал ја бы делал ја бих радио

ти ты бы делал ты бы делал ти би радио

он он бы делал он бы делал он би радио

она она бы делала она бы делала она би радила

ми мы бы делали мы бы делали ми бисмо радили

ви вы бы делали вы бы делали ви бисте радили

они они бы делали они бы делали они би радили

ја я бы был ја бы был ја бих био (мушки говорник)

ја я бы была ја бы была ја бих била (женски говорник)

ти ты бы был ты бы был ти би био (мушки род)

ти ты бы была ты бы была ти би била (женски род)

он он бы был он бы был он би био

она она бы была она бы была она би била

оно оно бы было оно бы было оно би било

ми мы бы были мы бы были ми бисмо били

ви вы бы были вы бы были ви бисте били

они они бы были они бы были они би били

ја я бы сделал ја бы сделал ја бих урадио

ти ты бы сделал ты бы сделал ти би урадио

он он бы сделал он бы сделал он би урадио

она она бы сделала она бы сделала она би урадила

ми мы бы сделали мы бы сделали ми бисмо урадили

ви вы бы сделали вы бы сделали ви бисте урадили

они они бы сделали они бы сделали они би урадили

радио бих бы + прошло несвршено време бы + прошло време

био бих бы + был/была/были бы + был/была/были

био бих урадио бы + прошло свршено време бы + прошло свршено време

радио бих бы + прошло време бы + несвршено прошло време

радио бих већ неко време бы + несвршено прошло време + трајање бы + прошло време + времја

некада бих бывало + прошло време бывало + прошло време

желео бих хотел бы + инфинитив хотел бы + инфинитив

не бих бы + не + прошло време бы + не + прошло време

не бих радио бы + не + делать бы + не + делат

не бих радио бы + не + несвршено прошло време бы + не + прошло време

не бих урадио бы + не + сделать бы + не + сделать

никада не бих радио никогда бы не + глагол никогда бы не + глагол

не бих желео да радим не хотел бы + инфинитив не хотел бы + инфинитив

ја я бы был делаемым ја бы был делаемым био бих обрађиван

ти ты бы был делаемым ты бы был делаемым био би обрађиван

он он бы был делаемым он бы был делаемым он би био обрађиван

она она бы была делаемой она бы была делаемой она би била обрађивана

оно оно бы было делаемым оно бы было делаемым оно би било обрађивано

ми мы бы были делаемыми мы бы были делаемыми били бисмо обрађивани

ви вы бы были делаемыми вы бы были делаемыми били бисте обрађивани

они они бы были делаемыми они бы были делаемыми они би били обрађивани

ја я бы был сделан ја бы был сделан био бих урађен

ти ты бы был сделан ты бы был сделан био би урађен

он он бы был сделан он бы был сделан он би био урађен

она она бы была сделана она бы была сделана она би била урађена

оно оно бы было сделано оно бы было сделано оно би било урађено

ми мы бы были сделаны мы бы были сделаны били бисмо урађени

ви вы бы были сделаны вы бы были сделаны били бисте урађени

они они бы были сделаны они бы были сделаны они би били урађени

било би урађено бы + сделан бы + сделан

било би већ урађено бы + был сделан бы + был сделан

не би било урађено бы + не + сделан бы + не + сделан

било би обрађивано бы + делался бы + делался

било би већ обрађивано бы + уже + делался бы + уже + делался

не би било урађено не был бы сделан не был бы сделан

не би било урађено не был бы сделан не был бы сделан

не би било обрађивано не делался бы не делался бы

још не би било обрађивано ещё не делался бы ещё не делался бы

никада не би било урађено никогда бы не было сделано никогда бы не было сделано

ако если јесли

ако (хипотетички) если бы јесли бы

када когда когда

кад год когда бы ни когда бы ни

сваки пут када каждый раз, когда каждый раз, когda

осим ако если не јесли не

чак и ако даже если даже јесли

чак и када даже когда даже когda

само ако только если толко јесли

све док пока пока

све док не до тех пор, пока до тех пор, пока

под условом да при условии что при условии что

у случају да в случае если в случае јесли

да ли ли ли

претпоставимо предположим, что предположим, что

кад би бар если бы только јесли бы толко

да ли или не ...или нет ...или нет

Шта ако...? А что если...? А что јесли...?

Шта ако (хипотетички)? А что, если бы...? А что, јесли бы...?

Шта ако ја...? А что если я...? А что јесли ја...?

Шта ако не? А что если нет? А что јесли нет?

Шта ако не...? А что если я не...? А что јесли ја не...?

Шта ако се то деси? А что если это случится? А что јесли это случится?

Шта да се то догодило? А что если бы это случилось? А что јесли бы это случилось?

14- КОМПАРАТИВ И СУПЕРЛАТИВ

Позитив придева придев красивый красивиј леп

Једноставни компаратив -ее/-е/-ше красивее красивије лепши

Више более + придев более красивый болеје красивиј лепши

Мање менее + придев менее красивый мење красивиј мање леп

Компаратив + него компаратив + генитив красивее меня красивије мења лепши од мене

Компаратив + него компаратив + чем красивее, чем я красивије, чем ја лепши од мене

Много више намного + компаратив намного красивее намного красивије много лепши

Нешто више немного + компаратив немного красивее њемного красивије нешто лепши

Суперлатив самый + придев самый красивый самиј красивиј најлепши

Формални суперлатив наиболее + придев наиболее красивый наиболеје красивиј најлепши

Најмање наименее + придев наименее красивый наимење красивиј најмање леп

Књижевни суперлатив -ейший/-айший красивейший красивејшиј најлепши

Најбољи лучший лучшиј најбољи

Најгори худший худшиј најгори

Компаратив прилога компаратив прилога быстрее бистреје брже

Суперлатив прилога прилог + всего быстрее всего бистреје всево најбрже

Више радити больше + глагол работать больше работат болше радити више

Мање радити меньше + глагол работать меньше работат мење радити мање

Најбоље радити лучше всего + глагол работать лучше всего работат лучшије всево радити најбоље

Највише радити больше всего + глагол работать больше всего работат болше всево радити највише

Најмање радити меньше всего + глагол работать меньше всего работат мење всево радити најмање

Више именица больше + генитив больше книг болше книг више књига

Мање именица меньше + генитив меньше книг мење книг мање књига

Највише именица больше всего + генитив больше всего книг болше всево книг највише књига

Најмање именица меньше всего + генитив меньше всего книг мење всево книг најмање књига

Једнакост такой же + придев + как такой же большой, как такој же болшој, как исто толико велик као

Неједнакост не такой + придев + как не такой большой, как ње такој болшој, как није толико велик као

Све више всё + компаратив всё больше всјо болше све више

Све мање всё + компаратив всё меньше всјо мење све мање

Што више… то више чем + компаратив, тем + компаратив чем больше, тем лучше чем болше, тем лучшије што више, то боље

У меня больше книг, чем у него. У мења болше книг, чем у њево. Имам више књига него он.

У неё меньше друзей, чем у меня. У њојо мење друзјеј, чем у мења. Она има мање пријатеља него ја.

Она готовит лучше меня. Она готовит лучшије мења. Она кува боље од мене.

Москва больше, чем Казань. Москва болше, чем Казан. Москва је већа од Казања.

Позитив придев красивый дом красивиј дом лепа кућа

Једноставни компаратив придев + -ее/-е/-ше дом красивее дом красивије кућа је лепша

Компаратив + него компаратив + чем + реченица Он выше, чем я. Он вишје, чем ја. Он је виши од мене.

Компаратив + генитив компаратив + генитив Он выше меня. Он вишје мења. Он је виши од мене.

Више более + придев более красивый болеје красивиј лепши

Више + него более + придев + чем Он более опытный, чем я. Он болеје опитниј, чем ја. Он је искуснији од мене.

Мање менее + придев менее дорогой мење дорогој јефтинији

Мање + него менее + придев + чем Это менее дорого, чем то. Ето мење дорого, чем то. Ово је јефтиније од онога.

Много више намного + компаратив намного выше намного вишје много виши

Нешто више немного + компаратив немного быстрее њемного бистреје нешто бржи

Бољи од лучше + чем/генитив Он лучше, чем я. Он лучшије, чем ја. Он је бољи од мене.

Гори од хуже + чем/генитив Он хуже меня. Он хуже мења. Он је гори од мене.

Суперлатив самый + придев самый красивый самиј красивиј најлепши

Формални суперлатив наиболее + придев наиболее важный наиболеје важниј најважнији

Најмање наименее + придев наименее важный наимење важниј најмање важан

Књижевни суперлатив -ейший/-айший важнейший важнејшиј најважнији

Најбољи лучший лучшиј најбољи

Најгори худший худшиј најгори

Компаратив прилога компаратив прилога + чем/генитив Он работает быстрее, чем я. Он работајет бистреје, чем ја. Он ради брже од мене.

Глагол: више больше + глагол + чем Я работаю больше, чем он. Ја работаю болше, чем он. Радим више од њега.

Глагол: мање меньше + глагол + чем Я работаю меньше, чем он. Ја работаю мење, чем он. Радим мање од њега.

Глагол: најбоље лучше всего + глагол Он работает лучше всего. Он работајет лучшије всево. Он ради најбоље.

Глагол: највише больше всего + глагол Он работает больше всего. Он работајет болше всево. Он ради највише.

Глагол: најмање меньше всего + глагол Он работает меньше всего. Он работајет мење всево. Он ради најмање.

Именица: више больше + генитив + чем У меня больше книг, чем у тебя. У мења болше книг, чем у тебја. Имам више књига него ти.

Именица: мање меньше + генитив + чем У меня меньше книг, чем у тебя. У мења мење книг, чем у тебја. Имам мање књига него ти.

Именица: највише больше всего + генитив У него больше всего книг. У њево болше всево книг. Он има највише књига.

Именица: најмање меньше всего + генитив У него меньше всего книг. У њево мење всево книг. Он има најмање књига.

Једнако… као такой же + придев + как Он такой же высокий, как я. Он такој же високиј, как ја. Он је висок колико и ја.

Не тако… као не такой + придев + как Он не такой высокий, как я. Он не такој високиј, как ја. Он није толико висок као ја.

Све више всё + компаратив Он всё выше. Он всјо вишје. Он постаје све виши.

Све мање всё + компаратив Он всё меньше работает. Он всјо мење работајет. Он ради све мање.

Што више… то више чем + компаратив, тем + компаратив Чем больше, тем лучше. Чем болше, тем лучшије. Што више, то боље.

15- ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

који/која/које который коториј

кога/коме которого/которому которого/которому

чији чей чеј

да (чињеница) что что

где где где

када когда когда

куда куда куда

одакле откуда откуда

Именица + односна реч + реченица

Это книга, которую я читаю. Ето книга, которују ја читају. Ово је књига коју читам.

ТВОРБА:

Это Ето ово / ово је показна заменица

книга книга књига именица женског рода, номинатив једнине

которую которују коју односна заменица, женски род, акузатив једнине

я ја ја лична заменица, номинатив једнине

читаю читају читам / читам управо сада глагол, прво лице једнине, садашње време

Мужчина, который работает здесь, мой друг. Мужчина, коториј работајет здес, мој друг. Човек који овде ради је мој пријатељ.

Номинатив человек, который работает человјек, коториј работајет човек који ради

Генитив человек, которого нет человјек, которого нет особа која није ту

Датив человек, которому я помог человјек, которому ја помог особа којој сам помогао

Акузатив человека, которого я вижу человека, которого ја вижу особа коју видим

Инструментал человек, с которым я работаю человјек, с которим ја работаю особа са којом радим

Предложни падеж человек, о котором я говорю человјек, о котором ја говорју особа о којој говорим

4. Потпуна деклинација заменице который

Мушки род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив который коториј

Генитив которого которого

Датив которому которому

Акузатив который / которого коториј / которого

Инструментал которым которим

Предложни падеж котором котором

Женски род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив которая котораја

Генитив которой которој

Датив которой которој

Акузатив которую которују

Инструментал которой / которою которој / котороју

Предложни падеж которой которој

Средњи род

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив которое котороје

Генитив которого которого

Датив которому которому

Акузатив которое котороје

Инструментал которым которим

Предложни падеж котором котором

Множина

Падеж Руски Транслитерација

Номинатив которые которија

Генитив которых которијх

Датив которым которим

Акузатив которые / которых которија / которијх

Инструментал которыми которими

Предложни падеж которых которијх

СКРАЋЕНИ ОБЛИЦИ:

Активни презент основа глагола + -ющий / -ящий основа глагола + -јушчиј / -јашчиј Человек, работающий здесь, мой друг. Человјек, работајушчиј здес, мој друг. Човек који овде ради је мој пријатељ.

Активни перфекат основа глагола + -вший / -ший основа глагола + -вшиј / -шиј Студент, закончивший работу, ушёл. Студент, закончившиј работу, ушјол. Студент који је завршио посао отишао је.

Пасивни презент основа глагола + -емый / -имый основа глагола + -јемиј / -имиј Работа, делаемая сейчас, важна. Работа, делајемаја сејчас, важна. Посао који се сада обавља је важан. (употребите „јемаја“ за женски род)

Пасивни перфекат основа глагола + -нный / -тый основа глагола + -ниј / -тиј Книга, написанная Толстым, известна. Книга, написанаја Толстим, известна. Књига коју је написао Толстој је позната. (употребите „ннаја“ за женски род)

Сврха („урадити“) именица + инфинитив именица + инфинитив У меня есть книга почитать. У мења јест книга почитат. Имам књигу за читање.

16- УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР

Управни говор: говорник + глагол говорења + „тачне речи“ ИЛИ: „Тачне речи“ + глагол говорења + говорник

Неуправни говор:

Изјава сказать + что + реченица сказат + что + реченица Он сказал, что занят. Он сказал, что занјат. Рекао је да је заузет.

Питање са да/не спросить + ли + реченица спросит + ли + реченица Он спросил, занят ли я. Он спросил, занјат ли ја. Питао је да ли сам заузет.

Упитна реченица спросить + упитна реч + реченица спросит + вопроситељноје слово + реченица Он спросил, где я. Он спросил, где ја. Питао је где сам.

Наредба сказать + чтобы + прошло време сказат + чтоби + прошло време Он сказал, чтобы я пришёл. Он сказал, чтоби ја пришјол. Рекао ми је да дођем.

Одрицање наредбе сказать + чтобы + не + прошло време сказат + чтоби + не + прошло време Он сказал, чтобы я не пришёл. Он сказал, чтоби ја не пришјол. Рекао ми је да не дођем.

Молба попросить + чтобы + прошло време попросит + чтоби + прошло време Она попросила, чтобы я помог. Она попросила, чтоби ја помог. Замолила ме је да помогнем.

Савет советовать + чтобы + прошло време советоват + чтоби + прошло време Врач советовал, чтобы я отдыхал. Врач советовал, чтоби ја отдихал. Лекар ми је саветовао да се одмарам.

Гласина / несигуран извештај будто / как будто + реченица будто / как будто + реченица Он сказал, будто видел это. Он сказал, будто видел ето. Рекао је да је наводно то видео.

17- ИНФИНИТИВИ И ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ

Радити инфинитив делат делать

Желети да се нешто уради хотеть + инфинитив хотет + инфинитив хочу читать

Требати нешто урадити нужно + инфинитив нужно + инфинитив нужно работать

Да би се нешто урадило глагол + инфинитив идти + инфинитив пришёл помочь

Док се нешто ради глаголски прилог садашњи на -а/-я -а/-я читая

Пошто се нешто урадило глаголски прилог прошли на -в -в сделав

Срећан што нешто ради придев + инфинитив прилагательное + инфинитив рад видеть рад видет срећан што види

Срећан док нешто ради придев + инфинитив / реченица прилагательное + инфинитив / что-реченица рад видеть рад видет срећан што гледа

Планирати да се нешто уради планировать + инфинитив планироват + инфинитив планирую есть планирују јест планирам да једем

Планирати нешто планировать + именица планироват + существитељноје планирую питание планирују питаније планирам оброке / планирам исхрану

Видети некога како нешто ради видеть + как + реченица видет + как + подлежащее + глагол вижу, как он бежит вижу, как он бежит Видим га како трчи.

Видети некога док нешто ради видеть + как + несвршени глагол видет + как + человек + несовершенный глагол вижу, как он бежит вижу, как он бежит Видим га како трчи.

Урадити нешто да би се нешто друго урадило глагол + чтобы + инфинитив глагол + чтоби + инфинитив ем, чтобы играть јем, чтоби играт Једем да бих се играо.

18- КОНЈУНКТИВ

Урадио бих прошло време + бы прошлоје време + би сделал бы сделал би урадио бих

Не бих урадио не + прошло време + бы не + прошлоје време + би не сделал бы не сделал би не бих урадио

Желео бих хотел бы + инфинитив хотел би + инфинитив хотел бы пойти хотел би појти желео бих да одем

Могао бих мог бы + инфинитив мог би + инфинитив мог бы помочь мог би помочь могао бих да помогнем

Ако если бы + прошло време јесли би + прошлоје време если бы знал јесли би знал ако бих знао / да сам знао

Ако не если бы не + прошло време јесли би не + прошлоје време если бы не пришёл јесли би не пришјол ако не бих дошао / да нисам дошао

Жеља да неко нешто уради чтобы + прошло време чтоби + прошлоје време чтобы ты пришёл чтоби ти пришјол да дођеш

19- УПИТНЕ ДОПУНЕ

зар не? не так ли? не так ли?

зар не? правда? правда?

зар не? да? да?

зар није тако? ведь так? вед так?

зар није истина? не правда ли? не правда ли?

да ли сам у праву? я прав? ја прав?

Неутрална упитна допуна изјава + не так ли? Ты дома, не так ли? Ти дома, не так ли?

Неформално изјава + да? Ты дома, да? Ти дома, да?

Потврда изјава + правда? Ты дома, правда? Ти дома, правда?

Наглашавање изјава + ведь так? Ты дома, ведь так? Ти дома, вед так?

Зар не читаш? Ты не читаешь? Ти не читајеш?

Зар он није дошао? Он не пришёл? Он не пришјол?

Зар она неће отићи? Она не пойдёт? Она не појдјот?

Зашто не радиш? Почему ты не работаешь? Почему ти не работајеш?

Зар не можеш да помогнеш? Ты не можешь помочь? Ти не можеш помочь?

Зар не знаш? Разве ты не знаешь? Разве ти не знајеш?

Зар заиста не знаш? Неужели ты не знаешь? Неужели ти не знајеш?

20- МОДАЛЬНЕ РЕЧИ

Русский Транслитерација Српски

может быть может быт можда

возможно возможно могуће, можда да

вероятно вероятно вероватно

наверное наверноје вероватно, претпоставља се

наверно наверно вероватно

пожалуй пожалуй можда, вероватно

может может можда, могуће

вроде вроде изгледа, наизглед

вроде бы вроде бы изгледа, наводно

видимо видимо изгледа, очигледно

по-видимому по-видимому изгледа, наизглед

предположительно предположително претпостављено

предположим предположим претпоставимо, хајде да претпоставимо

якобы якобы наводно, тобоже

будто будто као да, наводно

будто бы будто бы наводно, као да

словно словно као да, наизглед

кажется кажется чини се

по всей видимости по всей видимости изгледа

судя по всему судя по всему изгледа, судећи по свему

по всему видно по всему видно изгледа, очигледно

как будто как будто као да

как будто бы как будто бы као да, изгледа

2. Сигурност

Русский Транслитерација Српски

конечно конечно наравно, свакако

несомненно несомненно несумњиво

безусловно безусловно несумњиво, свакако

определённо определённо дефинитивно

точно точно дефинитивно, свакако

наверняка наверняка сигурно, свакако

непременно непременно свакако, нужно

обязательно обязательно свакако, дефинитивно; нужно

действительно действително заиста, стварно

правда правда стварно, заиста

верно верно заиста, тачно

истинно истинно истински

явно явно јасно, очигледно

очевидно очевидно очигледно

бесспорно бесспорно неоспорно

несомненно несомненно несумњиво

достоверно достоверно поуздано, сигурно

без сомнения без сомнения без сумње

вне сомнения вне сомнения ван сваке сумње

в самом деле в самом деле заиста

на самом деле на самом деле заправо, у ствари

само собой само собой природно, наравно

разумеется разумјеется наравно, природно

естественно естественно природно, наравно

ясно ясно јасно

видно видно очигледно

3. Вероватноћа

Русский Транслитерација Српски

возможно возможно могуће

вероятно вероятно вероватно

наверное наверноје вероватно

наверно наверно вероватно

может быть может быт можда

может может можда

пожалуй пожалуй можда

скорее всего скорјеје всего највероватније

вероятнее всего вероятнеје всего највероватније

по-видимому по-видимому изгледа

видимо видимо изгледа

предположительно предположително претпостављено

по всей вероятности по всей вероятности по свој прилици

по всей видимости по всей видимости изгледа

судя по всему судя по всему изгледа

вроде вроде наизглед

вроде бы вроде бы наизглед

кажется кажется чини се

похоже похожe изгледа, чини се

походу походу изгледа, наизглед (разговорно)

4. Сумња и неизвесност

Русский Транслитерација Српски

возможно возможно могуће

может быть может быт можда

пожалуй пожалуй можда

вряд ли вряд ли мало вероватно, тешко да

едва ли едва ли тешко да, мало вероватно

сомнительно сомнително сумњиво, мало вероватно

не исключено не исключено није немогуће

кто знает кто знает ко зна

неизвестно неизвестно непознато је

неясно неясно није јасно

непонятно непонятно није јасно

может, и... может, и... можда...

вроде бы вроде бы наводно

якобы якобы наводно

как знать как знать ко зна

бог знает бог знает Бог зна / ко зна

5. Неопходност — „морати / требати“

Руски има неколико начина да изрази неопходност.

нужно

Русский Транслитерација Српски

нужно нужно требати, морати

нужен нужен потребан

нужна нужна потребна

нужно нужно потребно

нужны нужны потребни

Мне нужно идти.

Мне нужно идти.

„Морам да идем / Треба да идем.“

надо

Русский Транслитерација Српски

надо надо морати, требати

Мне надо работать.

Мне надо работать.

„Морам да радим.“

необходимо

Русский Транслитерација Српски

необходимо необходимо неопходно је

необходим необходим неопходан

необходима необходима неопходна

необходимо необходимо неопходно

необходимы необходимы неопходни

должен

Русский Транслитерација Српски

должен должен морати, требало би, очекује се да

должна должна морати, требало би

должно должно морати, требало би

должны должны морати, требало би

Примери:

Я должен идти. — Ја должен идти. — Морам да идем.

Она должна работать. — Она должна работать. — Она мора да ради.

Они должны прийти. — Они должны прийти. — Они морају да дођу / очекује се да дођу.

6. Обавеза

Русский Транслитерација Српски

должен должен морати, требало би

должна должна морати, требало би

должно должно морати, требало би

должны должны морати, требало би

обязан обязан обавезан, дужан

обязана обязана обавезна

обязано обязано обавезно

обязаны обязаны обавезни

приходится приходится морати, бити приморан

пришлось пришлось морао је

придётся придётся мораће

предстоит предстоит предстоји, тек треба да се уради

полагается полагается очекује се да

положено положено обавезно је / очекује се да

следует следует требало би, ваљало би

надлежит надлежит обавезно је

необходимо необходимо неопходно је

надо надо неопходно је

нужно нужно неопходно је

7. Дозвола

Русский Транслитерација Српски

можно можно сме се, може, дозвољено је

разрешено разрешено дозвољено

разрешается разрешается дозвољено је

дозволено дозволено дозвољено

допустимо допустимо прихватљиво, дозвољено

допускается допускается дозвољено је

вправе вправе има право да

имеет право имеет право има право да

разрешается разрешается може се

позволено позволено дозвољено

Пример:

Здесь можно курить.

Здесь можно курить.

„Овде је дозвољено пушење.“

8. Забрана

Русский Транслитерација Српски

нельзя нельзя не сме се, не може, није дозвољено

запрещено запрещено забрањено

запрещается запрещается забрањено је

недопустимо недопустимо неприхватљиво

не разрешается не разрешается није дозвољено

не позволено не позволено није дозвољено

не следует не следует не би требало

не положено не положено не очекује се / није предвиђено

не принято не принято није уобичајено / не ради се

Пример:

Здесь нельзя курить.

Здесь нельзя курить.

„Овде не смете да пушите.“

9. Способност / могућност

Русский Транслитерација Српски

мочь мочь моћи, бити у стању

могу могу ја могу

можешь можешь ти можеш

может может он/она може

можем можем ми можемо

можете можете ви можете

могут могут они могу

уметь уметь знати како, бити способан

суметь суметь успети да, бити у стању

смочь смочь успети да, бити у стању

способен способен способан

способна способна способна

способно способно способно

способны способны способни

в состоянии в состоянии способан да, у могућности да

в силах в силах у стању да

вправе вправе има право да / сме да

10. „Моћи“ — различита значења

Русский Транслитерација Српски

могу могу ја могу

можешь можешь ти можеш

может может он/она може

можем можем ми можемо

можете можете ви можете

могут могут они могу

можно можно може се / могуће је

уметь уметь знати како да

суметь суметь успети да

смочь смочь бити у стању да

способен способен способан да

11. „Требало би“

Русский Транслитерација Српски

следует следует требало би, ваљало би

должен должен требало би, мора

должна должна требало би

должны должны требало би

надо надо требало би / треба

нужно нужно требало би / треба

стоит стоит требало би, вреди

не мешает не мешает не би шкодило да

полагается полагается очекује се да

положено положено очекује се да

желательно желательно пожељно је

рекомендуется рекомендуется препоручује се

целесообразно целесообразно препоручљиво је

Пример:

Тебе следует отдохнуть.

Тебе следует отдохнуть.

„Требало би да се одмориш.“

12. Савет / препорука

Русский Транслитерација Српски

стоит стоит требало би, вреди

следует следует требало би

лучше лучше боље

желательно желательно пожељно је

рекомендуется рекомендуется препоручује се

советую советую саветујем

рекомендую рекомендую препоручујем

имеет смысл имеет смысл има смисла да

стоит попробовать стоит попробовать вреди покушати

не мешает не мешает не би шкодило да

целесообразно целесообразно препоручљиво

разумно разумно разумно, разборито

13. Воља и жеља

Русский Транслитерација Српски

хотеть хотеть желети

желать желать желети, пожелети

хочется хочется жели се

желается желается жели се

намереваться намереваться намерава

намерен намерен намерава

намерена намерена намерава

намерены намерены намеравају

стремиться стремиться тежити ка

стремиться к стремиться к тежити ка

мечтать мечтать сањати о

планировать планировать планирати

собираться собираться намерава / спремати се да

предполагать предполагать намерава / претпоставља

предполагать сделать предполагать сделать намерава / планира да уради

14. Намера

Русский Транслитерација Српски

собираться собираться намерава, спрема се да

намереваться намереваться намерава

намерен намерен намерава

планировать планировать планирати

предполагать предполагать намерава / планира / претпоставља

хотеть хотеть желети

решить решить одлучити да

решать решать одлучивати / решавати

думать думать намерава / размишља о

иметь намерение иметь намерение намерава

иметь в виду иметь в виду мислити / намеравати

предстоять предстоять предстоји / ускоро ће се догодити

„Намеравао је да“

Руски обично користи:

собирался / собиралась / собирались + инфинитив

Русский Транслитерација Српски

я собирался я собирался намеравао сам да

я собиралась я собиралась намеравао сам да

ты собирался ты собирался намеравао си да

она собиралась она собиралась она је намеравала да

мы собирались мы собирались намеравали смо да

они собирались они собирались намеравали су да

15. Спремност

Русский Транслитерација Српски

готов готов спреман / вољан

готова готова спремна / вољна

готово готово спремно

готовы готовы спремни / вољни

согласен согласен сагласан, пристаје

согласна согласна сагласна, пристаје

согласны согласны сагласни, пристају

не против не против не смета ми

не возражаю не возражаю не противим се

рад рад драго ми је / вољан сам

расположен расположен наклоњен / вољан

намерен намерен намерава

16. Неспремност / невољност

Русский Транслитерација Српски

не хочет не хочет не жели

не желает не желает не жели

не намерен не намерен не намерава

не готов не готов није спреман / није вољан

не согласен не согласен не слаже се

не против не против не смета му (друго значење)

отказывается отказывается одбија

не склонен не склонен није склон

17. Могућност

Русский Транслитерација Српски

можно можно могуће је

может быть может быт можда, могло би

возможно возможно могуће

вполне возможно вполне возможно сасвим могуће

вероятно вероятно вероватно

есть возможность есть возможность постоји могућност

имеется возможность имеется возможность постоји прилика / могућност

есть шанс есть шанс постоји шанса

в состоянии в состоянии способан да

может случиться может случиться може се догодити

не исключено не исключено могуће је / није искључено

18. Немогућност

Русский Транслитерација Српски

нельзя нельзя не може, не сме

невозможно невозможно немогуће

невыполнимо невыполнимо немогуће је извршити

не в состоянии не в состоянии није у стању да

не способен не способен неспособан да

не может не может не може

никак не никак не никако не може

не представляется возможным не представляется возможным не изгледа да је могуће

19. Уобичајеност

Русский Транслитерација Српски

обычно обычно обично

как правило как правило по правилу

обыкновенно обыкновенно обично

часто часто често

регулярно регулярно редовно

постоянно постоянно стално

всегда всегда увек

периодически периодически периодично

зачастую зачастую често

нередко нередко прилично често

время от времени время от времени с времена на време

по привычке по привычке из навике

20. Евиденцијална / пренесена модалност

Ови изрази показују да је информација пренета, закључена или наизглед истинита.

Русский Транслитерација Српски

якобы якобы наводно

будто будто наводно / као да

будто бы будто бы наводно

вроде вроде изгледа

вроде бы вроде бы изгледа

по-видимому по-видимому изгледа

видимо видимо изгледа

предположительно предположително претпоставља се

по слухам по слухам према гласинама

говорят говорят кажу

как говорят как говорят као што кажу

судя по всему судя по всему изгледа

по словам... по словам... према речима...

по имеющимся данным по имеющимся данным према доступним подацима

по сообщениям по сообщениям према извештајима

как сообщается как сообщается према извештајима

21. Модалне речи које изражавају став говорника

Русский Транслитерација Српски

к счастью к счастью срећом

к сожалению к сожалению нажалост

к несчастью к несчастью нажалост

честно говоря честно говоря искрено говорећи

откровенно говоря откровенно говоря отворено говорећи

искренне говоря искренне говоря искрено говорећи

по правде говоря по правде говоря да кажем истину

лично лично лично

по-моему по-моему по мом мишљењу

по-твоему по-твоему по твом мишљењу

по-видимому по-видимому изгледа

естественно естественно природно

очевидно очевидно очигледно

действительно действително заиста

разумеется разумјеется наравно

безусловно безусловно свакако

несомненно несомненно несумњиво

пожалуй пожалуй можда

признаться признаться морам признати

теоретически теоретически теоретски

практически практически практично

фактически фактически заправо / фактички

формально формално формално

условно условно условно

22. Оптатив / жеља

Русский Транслитерација Српски

пусть пусть нека, можда

пускай пускай нека, можда

хоть бы хоть бы кад би бар

лишь бы лишь бы само да, под условом да

только бы только бы само да

если бы только если бы только кад би само

дай бог дай бог ако Бог да

бог даст бог даст ако Бог да

хорошо бы хорошо бы било би лепо када би

неплохо бы неплохо бы било би добро да

хотелось бы хотелось бы желео/желела бих

как бы хотелось как бы хотелось како бих само желео/желела

Пример:

Хорошо бы поехать туда.

Хорошо бы поехать туда.

„Било би лепо отићи тамо.“

23. Неопходност наспрам могућности: важна разлика у руском

Русский Транслитерација Значење

можно можно може / сме; дозвољено је

нельзя нельзя не може / не сме

нужно нужно треба

надо надо морати

должен должен морати / требало би

обязан обязан бити обавезан

следует следует требало би

необходимо необходимо неопходно је

стоит стоит требало би / вреди

может быть может быт можда

возможно возможно могуће

вероятно вероятно вероватно

наверное наверноје вероватно

вряд ли вряд ли вероватно не / мало вероватно

24. Условна модалност

Руски користи честицу бы / б уз прошло време да изрази хипотетичку или контрафактичку модалност.

Русский Транслитерација Српски

бы бы би

б б би

если бы если бы ако би

я бы я бы ја бих

ты бы ты бы ти би

он бы он бы он би

она бы она бы она би

мы бы мы бы ми бисмо

вы бы вы бы ви бисте

они бы они бы они би

Примери:

Я бы пошёл.

Я бы пошёл.

„Ја бих ишао.“

Я бы не пошёл.

Я бы не пошёл.

„Ја не бих ишао.“

25. „Можда би / могло би“

Русский Транслитерација Српски

может быть может быт можда

возможно возможно можда

может может можда

может случиться может случиться може се догодити

мог бы мог бы могао би

могла бы могла бы могла би

могли бы могли бы могли би

вероятно вероятно вероватно

наверное наверноје вероватно

пожалуй пожалуй можда

не исключено не исключено могуће је

26. „Морати“ — различите руске конструкције

Русский Транслитерација Српски

должен должен морати

обязан обязан морати / бити обавезан

надо надо морати

нужно нужно морати / требати

необходимо необходимо неопходно је

приходится приходится морати

придётся придётся мораће

положено положено обавезно је / очекује се

надлежит надлежит обавезно је

непременно непременно свакако, неизбежно

обязательно обязательно нужно / свакако

27. „Би“

Руски обично користи условну честицу бы / б уместо једне речи која одговара енглеском „would“.

Русский Транслитерација Српски

бы бы би

б б би

я бы сделал я бы сделал урадио бих

ты бы сделал ты бы сделал урадио би

он бы сделал он бы сделал он би урадио

она бы сделала она бы сделала она би урадила

мы бы сделали мы бы сделали урадили бисмо

вы бы сделали вы бы сделали урадили бисте

они бы сделали они бы сделали они би урадили

28. „Би био урадио“

Руски користи бы + прошло време, често са свршеним глаголом.

Русский Транслитерација Српски

я бы сделал я бы сделал био бих урадио

ты бы сделал ты бы сделал био би урадио

она бы сделала она бы сделала она би била урадила

мы бы сделали мы бы сделали били бисмо урадили

они бы сделали они бы сделали они би били урадили

Тачна енглеска разлика између „would do“ и „would have done“ често се изражава кроз глаголски вид и контекст, а не посебним руским модалним временом.

29. „Морати“ — руски

Русский Транслитерација Српски

надо надо морати

нужно нужно морати

приходится приходится морати

придётся придётся мораће

пришлось пришлось морао је

должен должен морати

обязан обязан бити обавезан

необходимо необходимо неопходно је

30. „Очекује се да“

Русский Транслитерација Српски

должен должен очекује се да

полагается полагается очекује се да

положено положено очекује се да

предполагается предполагается очекује се да

ожидается ожидается очекује се да

предстоит предстоит предстоји

31. Модални придеви / предикативи

Руски често користи предикативни придев или прилог средњег рода уз инфинитив.

Русский Транслитерација Српски

можно можно могуће / дозвољено

нельзя нельзя немогуће / није дозвољено

нужно нужно неопходно

надо надо неопходно

необходимо необходимо неопходно

возможно возможно могуће

невозможно невозможно немогуће

желательно желательно пожељно

нежелательно нежелательно непожељно

обязательно обязательно обавезно / нужно

необязательно необязательно није неопходно

допустимо допустимо дозвољено

недопустимо недопустимо недозвољено

вероятно вероятно вероватно

невероятно невероятно невероватно

ясно ясно јасно

неясно неясно нејасно

очевидно очевидно очигледно

неочевидно неочевидно није очигледно

разумно разумно разумно

неразумно неразумно неразумно

целесообразно целесообразно препоручљиво

нецелесообразно нецелесообразно непрепоручљиво

должно быть должно быт вероватно, мора да је

суждено суждено суђено